Pre 100 godina, 1. septembra 1923. godine japansku prestonicu Tokio pogodio je katastrofalni zemljotres, koji je sravnio sa zemljom ceo grad, porušio 570 000 kuća i zgrada, a preostali najveći deo izgoreo je u požaru, koji je nastao posle prvog potresa magnitude 7,9-8,2 Rihtera. To je bila jedna od najvećih nesreća u svetu ikada i verovatno zemljotres sa najtežim posledicama u istoriji sveta.
Pred 100-godišnjicu katastrofe tokijski univerzitetski profesor Hidenori Vatanabe pripremio je izložbu obojenih fotografija iz toga doba, koja će biti otvorena 1. septembra ove godine u Tokijskom nacionalnom muzeju prirode i nauke. Pored toga, profesor Vatanabe priprema i trodimenzionalnu mapu srušenog grada, na kojoj će posetioci moći da pronađu pojedine lokacije u gradu i okolini.
Zemljotres, nazvan Veliki Kanto ( po nazivu šireg područja Tokija ) se dogodio tačno u 11.58: 44, u podne, u subotu, kada je najveći broj građana prestonice pripremao ručak na gasnim šporetima, koje Japanci najviše koriste, što je uzrokovalo veliki požar odmah posle prvog potresa. Požar se proširio i na Jokohamu, Ćibu, Kanagavu i Šizuoku, oblasti bukvalno spojene sa Tokijom. Poginulo je 142 800 građana prestonice, u vreme kada je Tokio imao oko 2,7 miliona stanovnika.
Posledice ove nesreće postale su još veće kada se po razrušenom gradu raščulo da se hiljade Korejaca, koji su tada živele u Tokiju, spremaju da dalje ruše grad i okolinu, da pale i truju izvore vode i bunare. Na njih su krenule bande gangstera, besprizornih, običnih građana, ali i veliki broj policajaca, koji su svi zajedno ubili između 6000 i 10 000 Korejaca u neviđenom masakru. Vest je, naravno, bila lažna.
U Tihom Okeanu posle potresa podigao se cunami visine 12 metara, koji je zapljusnuo obale oko grada Atami i Šizuoka, povećavajući razmere katastrofe.
Posle prvog najjačeg potresa sledila su čak 57 potresa manjeg intenziteta. Sreća je htela da car i carica u tom trenutku budu u planinskoj oblasti grada Nikko, gde su grobnice šogunske porodice Tokugava, pa su ostali nepovređeni.
Od 1960. Vlada Japana je donela odluku da se 1. septembar svake godine obeležava kao Dan bezbednosti, tokom koga vatrogasci, policija, vojska i građani vrše vežbe za slučaj velikih nesreća.
Japanorama će za 1. septembar pripremiti duži i podrobniji tekst o ovoj velikoj nesreći na njenu 100-godišnjicu.