HAIKU

HAIKU

Haiku je pesma kratke forme, nastala u Srednjem veku u Japanu, ali je i dalje veoma popularna u toj zemlji. Haiku se sastoji od samo tri stiha, koji uvek imaju pet, sedam i pet slogova, a govore o odnosu čoveka prema prirodi i životu.

Napisati u kratkoj, veoma strogoj formi ono što osećate prema prirodi, životu, njegovom trajanju i smislu, bilo je baš ono što od čoveka traži filozofija zen budizma. Haiku je asketska umetnost, ili, na drugi način rečeno, umetnički asketizam.

Sa širenjem plodova japanske kulture u drugoj polovini 19. veka haiku je dospeo u Evropu i Ameriku i vremenom postao veoma popularan. Njegova popularnost dostigla je vrh šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, sa širenjem znanja o zen budizmu, koji je u haikuu našao možda svoj najbolji izraz.

Sada se haiku piše širom planete, jer su u svim zemljama koje su imale dodira sa japanskom kulturom ovu formu usvojili kao način za izražavanje svojih osećanja. Pored običnih ljudi, haiku su pisali i pišu poznati pesnici u mnogim zemljama, a ta praksa je veoma česta i kod nas.

 


Kako oprati
noge u reci – a ne
zamutiti tok?

FUHAKU KAVAKAMI (1714-1807)
(majstor čajne ceremonije)

Miroslav Manić:
iz antologije “Doba Japana – zbornik besmrtnih”


… Sad će maslačak
Poleteti u vetar –
Samo što nije!

PESNIKINJA AKIKO JOSANO (1878-1942)

Miroslav Manić:
iz antologije “Doba Japana – zbornik besmrtnih”


Papirni zmaju,
Podigni me iz ovog
Pakla razvrata!

NEZNANA KURTIZANA (17. vek)


Latice venu,
Pad je suština cveta!
– Neka to onda

Ohrabri malodušne
Da se ne boje smrti!

SAMURAJ JUKIO MIŠIMA (1925-1970)


65

Uh, što se grozim
Glasa fazana – čujem
Da jede zmije!

MACUO BAŠO (1644-1694)


36

Usred ravnice
Stoji kamen kraj puta –
Čeka putnike.

MASAOKA ŠIKI (1867-1902)


1

Evo proleća
Punog sunca i cveća,
U novom ruhu!

Radosno i u meni
Taj večni život cveta!

(U vreme prve trudnoće)

CARICA MIĆIKO (1934)


2

Obraza vrelih –
Crvena kao bulka –
Pokorno ćuti…

TAKARAI (ENOMOTO) KIKAKU (1661-1714)


35

Nečija duša,
U obliku leptira –
Odlete dalje…

MASAOKA ŠIKI (1867-1902)


38

U pustoj kući –
I dalje peva cvrčak
Pod starim pragom.

MASAOKA ŠIKI (1867-1902)


12

Kada ti mahnem
Krilima aviona,
Dole sa juga,

Nemoj plakati, draga –
Pa život je samo let!


6

Zagrizeš šljivu –
I odnekud nadođu
Perverzne misli…

PESNIKINJA SUZUKI MASAĐO (1906-2003)


9

Kako da spavam
Kada je noć ledena –
A more budno?

PESNIKINJA SUZUKI MASAĐO (1906-2003)


2

Iznad mrtvog proleća
I trešanja bez cveta.

A kad uzletim –
S poslednjom eskadrilom –
Znaću da lebdim

(Na dan predaje, 15. avgusta 1945)

VICE-ADMIRAL UGAKI MATOME (1890-1945)


3

Vilin će konjic –
Postati zrela trešnja
Kad skineš krila.

Bašo:
Zrela će trešnja –
Postati vilin konjic
Kad dodaš krila.

TAKARAI (ENOMOTO) KIKAKU (1661-1714)


3

Šušne li guja –
U tišini livade
Nastane tajac.

PESNIKINJA IŠIBAŠI HIDENO (1909-1972)

(Prevod: Miroslav Manić)


69

Ne plači, cvrčku –
Svi se jednom rastaju –
Pa čak i zvezde!

KOBAJAŠI ISA (1763-1828)

(Prevod: Miroslav Manić)


76

Na nečiji zov –
Nastade lažni odziv
Gorom Mikasa…

MACUO BAŠO (1644-1694)

(Prevod: Miroslav Manić)


77

Nasmešite se,
Pupoljci trešnje – duva
Vetar razvigor!

MACUO BAŠO (1644-1694)

(Prevod: Miroslav Manić)


5

Glasnik mi pruža
Procvalu granu – potom
Ljubavno pismo…

TAKARAI (ENOMOTO) KIKAKU (1661-1714)

(Prevod: Miroslav Manić)


5

Glasnik mi pruža
Procvalu granu – potom
Ljubavno pismo…

TAKARAI (ENOMOTO) KIKAKU (1661-1714)

(Prevod: Miroslav Manić)


Ima večnosti –
Na groblju klana Jagju
Zapeva slavuj.

Macumoto Saćiko

(Prevod: Miroslav Manić)


78

Nema ničega
Što možeš porediti
S mladim Mesecom!

MACUO BAŠO (1644-1694)

(Prevod: Miroslav Manić)


80

Ljudi pristižu –
Da pređu po prvi put
Najnoviji most…

MACUO BAŠO (1644-1694)


79

Pada prvi sneg
Na most koji se gradi
Preko Sumide…

MACUO BAŠO (1644-1694)


71

Kada god pođem
U veliki grad Edo –
Srce zapeva!

KOBAJAŠI ISA (1763-1828)


1

Od ranog jutra –
U vedru od bunara –
Cvet kamelije…

SAMURAJ JAMAMOTO KAKEI (1648-1716)


2

Pred uzbrdicom –
Na rastanku – delimo
Kaki jabuku.

MONAH KUBOTA IZEN (1640-1704)


75

Veliki Edo!
Svakog proleća svuda –
Procvale vrbe…

KOBAJAŠI ISA (1763-1828)

(Prevod: Miroslav Manić)


84

Moj Išitaro –
Sada se često igram
Sa tvojom dušom.

KOBAJAŠI ISA (1763-1828)


5

Kako udari
Velika munja – tako
Zasija Buda.

SAMURAJ JAMAMOTO KAKEI (1648-1716)


83

Kad čuje “majka” –
Moje siroče pljeska
Toplim rukama.

KOBAJAŠI ISA (1763-1828)


12

Zatvaram oči –
I gledam burne noći
Svoje mladosti.

TAKAHAMA KJOŠI (1874-1959)

(Prevod: Miroslav Manić)


85

Posle snegova –
Selo je poplavljeno
Veselom decom.

KOBAJAŠI ISA (1763-1828)

(Prevod: Miroslav Manić)


2

Odgledah Mesec –
Sada mogu da odem
Sa ovog sveta…

MONAHINJA FUKUDA ĆIJO-NI (1703-1775)

(Prevod: Miroslav Manić)


86

Srce mi igra –
Ona daleka kiša
U mom je selu!

KOBAJAŠI ISA (1763-1828)

(Prevod: Miroslav Manić)


6

Žute i bele!
Za druge hrizanteme
Ne želim da znam!

SAMURAJ HATORI RANSECU (1654-1716)

(Prevod: Miroslav Manić)


3

Pada i sumrak –
Na kraju dana kad su
Pale latice…

MIURA ĆORA (1729-1780)

(Prevod: Miroslav Manić)


*

Blistavi Mesec!
U svakom mračnom kutku
Pesma insekta…

SAMURAJ MACUI BUNSON (-1713)

(Prevod: Miroslav Manić)


4

Kad gledaš Mesec –
Često ga krije oblak –
Pa opet sija.

MIURA ĆORA (1729-1780)

(Prevod: Miroslav Manić)


5

Jato gusaka –
Sa hodočasnicima –
Vraća se kući.

SAMURAJ HATORI RANSECU (1654-1716)

(Prevod: Miroslav Manić)


44

Malo po malo –
Mesec se sav pojeo.
I već je hladno.

JOSA BUSON (1716-1784)

(Prevod: Miroslav Manić)


85

Duž strmog puta –
Konj je žvakao posvud
Cvetove sleza.

MACUO BAŠO (1644-1694)

(Prevod: Miroslav Manić)


6

Ptići u gnezdu –
Majka je uzletela
Jako visoko.

SUGIJAMA SAMPU (1647-1732)

(Prevod: Miroslav Manić)


7

Jesenji vetar –
Ispade mi prvi zub
Iz hladnih usta.

SUGIJAMA SAMPU (1647-1732)

(Prevod: Miroslav Manić)


40

Lepo miriše
Moj bolesnički krevet –
Kreće proleće…

MASAOKA ŠIKI (1867-1902)

(Prevod: Miroslav Manić)


*

I ne trudim se
Da shvatim poetiku
Starog ribnjaka –

Ali često uživam
U zvuku žabljeg skoka…

KAGAVA KAGEKI (1768-1843)

(Prevod: Miroslav Manić)


*

Pijem u ime
Četrdeset i devet
Svojih godina –

Ni raj, niti pakao,
Ništa ne zaslužujem!

Samuraj Uesugi Kenšin (1530-1578)

(Prevod: Miroslav Manić)


*

Pre prvih bombi –
Moja žena izvodi
Dete iz kuće.

Vatanabe Suiha (1882-1946)

(Prevod: Miroslav Manić)


*

Na kraju rata –
Ponovo volim ženu
Na staroj čergi.

Išida Hakjo (1913-1969)

(Prevod: Miroslav Manić)


*

Još jedan razred
Jedva čeka diplomu –
Da ode u svet.

Učiteljica Takešita Šizunođo (1887-1951)

(Prevod: Miroslav Manić)


6

Teško se penjem
Uzbrdicom, ka nebu –
Nosim godine…

TANEDA SANTOKA (1882-1940)

(Prevod: Miroslav Manić)