Poslednji dan avgusta doveo je nekoliko manjih grupa japanskih turista u Beograd. Za jednu grupu saznajemo da će, posle našeg glavnog grada, da poseti “Šargansku osmicu”, prespava na Zlatiboru i onda da nastavi u Višegrad. Bilo je i “grupica”, pojedinaca, individualaca, dve drugarice koje nisu propustile da posete “Kuću cveća” i tamo se susretnu sa pripadnicama starije generacije, grupom koja još pamti jugoslovenskog predsednika Tita.

Ovi stariji, među kojima je bilo nekoliko članica rođenih pre Drugog svetskog rata, još pamte Titovu posetu Japanu 1968, kada ga je pokojni car Hirohito dočekao na aerodromu i ukazao mu poštovanje time što je došao do samog aviona ( što je pažnja, koju, zbog tada odmaklih godina, nije ukazivao ni američkim predsednicima).

Stariji su u “Kući cveća” s pažnjom slušali o sletovima za Dan mladosti, 25. maj, a mlade devojke, obučene u najmoderniju odeću ( jedna je bila u haljini kupljenoj na svetskoj premijeri holivudskog hita filma “Barbi”, koja je bila u Tokiju u julu), bile su zadovoljne da se fotografišu pored statue Tita u uniformi, kao heroja iz nepoznate strane bajke.

Japanci obavezno prođu i Knez Mihailovom, ručaju u Skadarliji, pa i tako pokazuju da vole onaj Beograd koji su volele i ranije generacije turista iz te daleke zemlje. I jedni i drugi, kad vide mladog beograđanina ( ili stranca ) nešto višeg rasta, uzviknu “Da li je ono Đoković”, ne znajući da svetski teniser broj 1 sada igra u SAD, a svrate i u šoping centar u Rajićevoj, makar da se tu odmore u klimatizovanim prostorijama, pa i tako osete duh Beograda.