Piše: Alma Okađima

 

Pored mnogih tradicionalnih ceremonija, rituala u japanskoj kulturi, postoji još jedan važan događaj, koji se slavi kada beba napuni 100 dana po rođenju. Zove se “okuizome” ili “prvo jelo” . Slavi se u okviru svih članova porodice, a datira još iz perioda Heian ( pre 1000-1200 godina ), jer se smatralo da ako beba doživi 100 dana, da će je otada čekati zdrav život sa puno hrane i da nikad neće biti gladna.

Naravno, beba stara 100 dana još ne unosi čvrstu hranu i cela ceremonija je “ pretvaranje prisutnih da beba jede” dok će sve to posle pojesti odrasli !

Služi se specijalna hrana i u specijalnim posudicama, koja  ima svoje značenje .

Na dan 23. jula smo slavili 100 dana moje i Tarove unuke Une i svi smo se okupili kod našeg sina i snaje.

Juka, moja snaja mi je objašnjavala kakvo značenje ima svaki zalogajčić i bilo je veoma interesantno.

     

Crveni pirinač ili sekihan je uvek na slavljeničkom jelovniku, pirinač se kuva sa sitnim crvenim pasuljem azuki, pa se tako dobije crveno-bela kombinacija koja znači sreća. Od davnina se smatralo da crvena boja ima moć isterivanja zlih duhova i loše energije.

Riba “tai”  koja ima crvenu ljusku i belo meso i jaku srednju kost za koju se smatra, da je priroda stvorila da donosi  sreću. Inače japanska reč mede-tai, sama ima značenje “najsrećniji “.

Supa “osuimono”, koja se pravi od školjki “hamaguri”. Reč “ su “ znači sisati, nadajući se da će snaga “sisanja” biti jača, a školjka koja se savršeno preklapa je simbol partnerstva sa željom da beba u budućnosti nađe dobrog partnera.

Kisela salata od šargarepe i repe tanko isečena, sa sirćetom i šećerom što je takođe crveno-bela kombinacija za srećan život.

 

Lotosov koren japansko jelo za srećnu budućnost 

 

Lotosov koren – renkon, sam prvi put videla u Kini, gde sam studirala i gde sam upoznala svog muža Taroa,  a u Japanu sam naučila i da ga koristim i spremam raznorazne specijalitete sa njim.

Svež lotosovov koren je beo, i sastoji se od nekoliko delova koji celom dužinom imaju rupice i kada se iseku na tanke kriške imaju predivan dizajn koji izgleda kao cvet .

Baš zbog svog izgleda se smatra jelom sreće, jer, kako se u Japanu veruje, kroz te proreze se jasno nazire budućnost, što znači da ćemo bez većih poteškoća nastaviti dalje kroz život.

       

Za budiste lotosov koren je simbol čistoće, iako raste u mulju.

Ima milion načina na koji se može pripremiti, slatkastog je ukusa i hrskave teksture.

Najpopularnije i najjednostavnije jelo je “kinpira renkon”, kada se isecka tanko, i proprži sa šargarepom uz dodatak umaka od soje ( soja sos ), mirina i malo šećera. Na kraju se pospe susamom.

Isei, Almin sin, i njegova nevesta Juka bili su tema i ranijih tekstova „stalnog dopisnika Japanorame iz Tokija “ Alme Okađima. Prošle godine pisala je o njihovom venčanju u tekstu „SVADBA NA JAPANSKI NAČIN“, a kada i m se rodila devojčica objavili smo Almin tekst o darovima koje su mladenci dobili – u vidu kesa sa pirinčom koje su bile teške tačno onoliko koliko je bila teška i beba. Japan stvarno ima mnogo lepih i interesantnih običaja, a čitaoci Japanorame su privilegovani što tekstove o tome dobijaju „sa izvora“.