Japanorama

CVETANJE TREŠANJA KASNI U TOKIJU

Trešnje su konačno procvetale u Tokiju u petak 29. marta, posle jake jutarnje kiše, 15 dana kasnije nego prošle godine. Saopštenje da su trešnje procvetale izdala je državna  Meteorološka agencija, a to je vest koju nestrpljivo čeka skoro 120 miliona Japanaca  Privatni prognostičari su, inače, objavili da će trešnje procvetati mnogo ranije. Predviđanje kada će cvetati  trešnje je veliki biznis u Japanu. Već u januaru kompanije počinju da daju prognoze kada će cvetovi trešnje prvi procvetati i dostići svoj vrhunac.

Meteorološka agencija, koja je počela da predviđa godišnje cvetanje 1955. godine, postavlja vladine standarde za posmatranje stabala trešnje. Za doslednost, meteorološka agencija koristi samo podatke prikupljene od sorte trešnje Somei-Jošino, koja ima bledo ružičaste cvetove.

Postoji 58 stabala oglednog drveća širom Japana, koje je prethodno odabrala agencija, a koriste ih privatne kompanije za prognozu vremena. U Tokiju, na primer, ogledno drvo se nalazi u svetilištu Jasukuni u tokijskoj opštini Ćijoda. Prema pravilima koja je agencija postavila prilikom proglašenja godišnjeg cvetanja, smatra se da je drvo procvetalo kada se na granama drveta otvori pet ili šest cvetova. Kada 80% drveta procveta, smatra se da je u punom cvetu.

    Svakog proleća, počevši od najjužnijeg ostrva Okinave, pa do najsevernijeg Hokkaida, u Japanu počinju da cvetaju trešnje, a građani Japana u čijem delu zemlje se široko otvore belo-ružičasti cvetovi, ponašaju se kao da je u njihov kraj stigao karneval. U parkovima, voćnjacima, u gradovima i selima, svugde gde ima trešanja, okuplja se i staro i mlado, donose sa sobom jelo i piće, muzičke instrumente, CD-plejere na baterije, sedaju ispod rascvetanog drveća i učestvuju u jednom od najneobičnijih običaja, koji se zove hanami. Hanami bukvalno znači “gledanje cveća”, ali, kad Japanci kažu cvet, to najčešće znači cvet trešnje, koji se smatra jedinstvenim simbolom lepote, ali i kratkoće trajanja života.

   Tokom dve nedelje, koliko otprilike traje cvetanje trešanja, zaposleni u preduzećima, članovi različitih udruženja, drugovi iz razreda i kolege sa studija, čitave porodice, ljubavni parovi, pokušavaju da dođu do što boljeg mesta ispod neke rascvetale trešnje, gde će se družiti, pevati, piti, jesti, zabavljati na različite načine. Veoma je često da jedan ili nekoliko članova grupe dođu uveče u park, ili u voćnjak u kome ima rascvetalih trešanja,  samo da zauzmu što bolje mesto za svoje prijatelje, kolege, članove porodice – koji će se tu okupiti tek sutradan popodne (!). Za takve osobe postoji i poseban izraz “hanami no bašjo tori” , što znači “ čovek koji zauzima mesto za hanami”. Koliko je to važno “privremeno zanimanje”, govori činjenica da postoji posebna usluga za one koji poseduju GPS na mobilnim telefonima, kojim ih usmeravaju do najboljih mesta sa kojih mogu da se vide rascvetale trešnje.

   Dok traje hanami, zapostavljaju se neki radni zadaci, odlažu neke obaveze, čini sve da se provede što lepše i isprati taj prelepi cvet kratkog trajanja, ali neverovatne lepote. Neki Japanci, kažu poznavaoci, odlaze na hanami više zbog jela, pića, zabave, a cvetove se nekada i ne sete da pogledaju, pa zato i postoji poslovica “Hana jori dango”, što znači “kolač je važniji od cveta”.

   Japanci smatraju da su njihove trešnje najlepše na svetu, a često su u pravu u tome, jer su u toj zemlji trešnje bile vekovima gajene, kalemljene, tako doterivane, da imaju što lepše cvetove – bez obzira kakav će biti plod. Najveći broj trešnjevog drveća u Japanu i ne donosi plod, ili je on potpuno zakržljao, tako da se trešnje u Japanu kao voćke veoma retko jedu, a, kad ih nađete u prodavnicama, veoma su skupe, po nekoliko eura za malu kiticu.

   Sakura,kako se na japanskom kaže trešnja, počinje da cveta negde u martu, a, pošto se Japanska ostrva protežu sa jugozapada na severoistok, širi se lagano prema severoistoku. Kad procvetaju prve trešnje u Japanu, to je glavna vest u medijima, a onda, svakoga dana, redovno, prva informacija u TV vestima i izveštajima drugih medija ( ako slučajno nema neke katastrofe ) je gde su tog dana cvetale trešnje. Reporteri medija idu na lice mesta, snimaju rascvetale trešnje, razgovaraju sa ljudima koji sede ispod njih, kako bi tu atmosferu preneli onima koji su daleko odatle. To traje negde do kraja maja, možda prvih dana juna, kada cvetaju poslednje trešnje u najsevernijim delovima zemlje.

   Gledanje rascvetalog drveća kao običaj potiče iz Kine, gde je posebno razvijen u vreme dinastije Tang, koja je izvršila značajan uticaj na Japan tokom perioda  Nara ( 710-794 ). U to doba više se pažnje obraćalo gledanju rascvetalih šljiva ( umemi ), koje među prvima cvetaju na japanskim ostrvima, dok se sakura kao simbol ustalila u sledećem periodu Heian ( 794 – 1185 ).

   Termin “hanami” prvi put je upotrebljen za gledanje trešanja u romanu dvorske dame Šikibu Murasaki “ Priča o Genđiju”, najstarijem svetskom romanu, pisanom početkom 11. veka. Mada se obožavanje trešanja smatra posledicom budističkog načina mišljenja i često vezuje za zen budizam, u tradiciji japanske drevne vere šinto trešnjevo drveće smatrano je objektom u kome prebivaju bogovi, pa su rascvetalim trešnjama prinošene ponude u vidu alkoholnog pića od pirinča sakea.

   Jedan od najlepših japanskih predela je planina Jošino, blizu Nare, na kojoj su vekovima sađena brojna stabla trešanja, pa njene padine izgledaju kao belo-ružičasti tepisi dugi kilometrima. Planina Jošino sada, prema nekim podacima ima oko 10 000 trešnjevih stabala, a UNESKO ju je proglasio jednim od prirodnih blaga. Trešnje na planini Jošino pominju se u poeziji iz 10. veka, ali je najviše drveća zasađeno u 16. veku, u vreme kada je tu često boravio otac čajne ceremonije Sen no Rikju.

   Trešnjev cvet je česta tema u poeziji, prozi, slikarstvu, a čak i u pozorištu kabuki i u borilištima za tradicionalno rvanje sumo, prolazi kojima se kreću slikovito odeveni glumci i rvački šampioni nazivaju se “hanamići”, što znači “cvetni put – trešnjev put “.

   Pedantni Japanci beleže sve, pa čak postoji statistika o tome koliko se vremena prosečno provede pod rascvetalim trešnjama, pa i koliko se novca potroši na jelo i piće. Japanac prosečno 1,6 puta ide na gledanje trešanja ( što znači da neki građani te zemlje idu na hanami više puta ), a u slavlju provedu prosečno 2 sata i 29 minuta. Na jelo piće i ostale potrebe Japanci tokom hanamija prosečno potroše 2224 jena ( oko 15 eura ). Najviše vremena i novca na hanami troše stanovnici severne prefekture Aomori, koji na hanami potroše 3 sata 26 minuta i 2908 jena ( oko 18 eura ). Aomori je područje u kome trešnje cvetaju na samom kraju sezone, u maju i junu, pa, da li zato što su poslednji u nizu, oni se očigledno, najviše raduju.