Piše: Alma Okađima
Sećate se kad smo išli na put, pa su nam mame spremale sendviče? Moja mama je čak pekla i jagnjetinu, pa smo, pored domaće pogače, negde usput, u prirodi, pravili pauzu i ručali.
Japanci na put skoro uvek nose obento, spakovani obrok, u posebnoj kutiji.
U Japanu je obento nešto više od samog jela. To je pažnja, ljubav koju majka pokazuje za dete, ili žena za supruga.
Deca koja idu u privatnu školu,nose obento, a ona koja idu u državnu imaju ručak (samo za vreme obaveznog školovanja koje traje 9 godina) u školi, ali, kad idu na izlet, ili kada imaju klupske aktivnosti, nose obento. Od više srednje škole, sva deca nose obento.
Zato su japanske žene najzaposlenije ujutru. Ustaju u 5-6 sati, kada pripremaju hranu koju će deca i muž nositi u školu ili na posao.
One koje su zaposlene, prave obento za sebe.
Iako se na svakom ćošku ili u samoposlugama, može kupiti već spremljen i upakovan ručak, japanske žene, na taj način, iskazuju svoju ljubav prema porodici. Obično se nosi “loptica” od pirinča, u kojoj je malo ribe ili nekog drugog povrća, zavijena u japansku algu. To se zove onigiri.
Obento treba da izgleda lepo, pazi se da ima sve boje hrane, jer se to smatra dobrim balansom, a obento-kutijice, deca biraju sama, obično sa slikom-crtežom svog omiljenog junaka iz crtića. Ona kupovna su u obliku plastične ili papirne kutije, koje se bacaju.
Poslednjih par godina deca (ili majke) se takmiče čiji će obento biti lepši, pa se prave takozvana “kjara ben” što bi u prevodu značilo “ karakter-obento”.
Možda će vas interesovati šta smo moja prijateljica Saći i ja dobile u našem obentu kada smo nedavno posetile japanski restoran u Ueno parku:
Ručak je bio upakovan u kutijicu na “tri sprata”. Na prvom je kajmak od sojinog mleka “juba” sa “konjaku” (koji se pravi od jedne vrste azijskog korena-krompira) i smatra se super hranom. Na drugom je sojin sir, jaje i povrće, dok je na trećem bio jedan račić, malo sirove ribe i pečurke šitake.
Uz sve ide kuvani pirinač i supa miso.
Japanska hrana je lagana i polukuvana, jede se štapićima, jer je već prilagođena i isečena na male komadiće. I to se podrazumeva da je zen, jer, dok unosimo male komadiće ,mi se posvetimo i razmišljamo o tome što jedemo.
