Piše: Fumiko Takešita
Bambus raste širom Japana, ima ga u skoro svim područjima, pa je bambus biljka koja je bliska Japancima. Na arheološkom nalazištu iz kasnog perioda ere Jomon (pre oko 3500 godina) među više iskopanih predmeta, nađena je i korpa napravljena od bambusa.
U Japanu postoje prezimena koji su nastale od naziva mesta, pravca, profesionalnih zanimanja itd, a moje devojačko prezime “Takešita” je nastalo od šumskog pejzaža i znači “Ispod (šita) bambusa (take)”
U tradicionalnoj japanskoj kući, zidovi su bili bili pravljeni tako što se između drvenih stubova ukopanih u tlo prela mreža od bambusa, a onda se sve oblepljivalo blatom. Bambus ima visoku toplotnu provodljivost, lako se prilagođava visokim i niskim temperaturama i lako podnosi vlagu.
Bambus je jedan od osnova japanske kulture.
Bambus je iznutra šupalj, pa se od njega prave različiti duvački instrumenti, kao što su frule. Japanski duvački instrumenti kao što su “Šjo” “Šjakuhaći” “Šinobue” su pravljeni od bambusa. Šjo se koristi u Gagaku, japanskoj klasičnoj muzici koja je kroz vekove pratila plesove na carskom dvoru. Šjakuhaći ima jednostavnu strukturu sa 5 rupa izbušenih u komadu bambusa.
“Ćasen”, vrsta četkice, koja se koristi za mešanje čaja u čajnoj ceremoniji je takođe napravljena od bambusa. Tokom čajne ceremonije, prah čaja vrste “maćća” se prvo sipa u posudu, i prelije vrućom vodom. Posle toga, uz pomoć četkice “ćasen”, mešaju se čajni prah i voda, dok voda ne zapeni. Onda se čaj služi prisutnima.“Ćasen” je napravljen od bambusove cevi čija je dužina oko 10 cm. Jedan deo cevi (više od polovine dužine) se zacepi tako da se dobiju tanke niti od bambusa, a koren se vezuje koncem. Bambus ima osobinu da se lako cepa po vertikalnoj liniji, zato je idealan materijal za pravljenje “ćasena”
Takodje “makisu” – mala tvorevina slična asuri, sačinjena od bambusa, neophodna je prilikom pripremanja sušija vrste “makizuši (rolovani suši)”. Da bi se napravio “makisu” bambus se rascepljuje jako tanko, tanke cepljike se poređaju jedna pored druge i povezuju koncem. Na “makisu” se prvo stavi listić alge “nori”, na listić se stavlja kuvani pirinač sa različitim sastojcima i onda se umotava.
Pored toga što koriste “makisu” kao alat za pravljenje sušija, Japanci jedu i sam bambus. Ali, ustvari, jede se samo veoma mladi bambus, njegovi pupoljci, samo do 10 dana nakon njihove pojave. Kada prođe deset dana, bambus se stvrdne i ne može da se jede. Najukusniji je kada pupoljak samo viri iz zemlje, kada se tek pojavi.
Bambus se kaže “take” na japanskom, a mladi bambus za jelo se kaže “takenoko”. “Ko” znači “dete”, zato “takenoko” je “bambusovo dete” (mladi izdanak bambusa). Takenoko se stavlja u varivo, pirinač itd, i tako se jede. Sezona je od marta do aprila, zato se kaže da takenoko “ima ukus proleća”. Pupoljci su hrskavi i posebno su ukusni uz japansku supu od ribe koja se zove palamida ( od ribe bonito).
U Japanu ima više izreka koje imaju veze sa bambusom. Jedna od njih je “take o vatta joo (Kao lomljenje bambusa)” kojom se opisuje pouzdana i karakterna ličnost. Bambus se lako lomi, i lomi se pravo. Ta osobina bambusa asocira na takvu ličnost. Postoji i izreka: “Take ni abura o nuru ( preliti bambus uljem – namazati bambus uljem )” Kada se bambus premaže uljem, površina mu postaje veoma glatka. Zbog toga se ova izreka odnosi na ljude koji mnogo pričaju (one koji su brbljivi ).
Bambus je i “junak” najstarije bajke u Japanu “Taketori monogatari (Priča o sekaču bambusa)”. U priči “Taketori monogatari”, starac koji živi od sečenja bambusa, pronašao je bambus koji je sijao, bleštav kao zlato. Zasekao je bambus i u njemu našao slatku devojčicu. Kad je odrasla, devojčica je postala prelepa žena, koju su nazvali “Najotake no Kagujahime”. Prosilo ju je pet prosaca, želeći da uzmu za ženu lepu Kagujahime, ali ona je odbijala sve dajući im teške zadatke, koje oni nisu mogli da ispune. Odbila je prosidbu i samoga cara i na kraju se vratila na Mesec. Ova japanska najstarija priča je pomalo misteriozna, kao naučna fantastika.
U Japanu često možete videti bambusove šume, koje su lepe i pomalo tajanstvene.
Glavni deo bambusa je koren-rizom. Bambusovi se međusobno povezuju rizomom. Zato iako izgleda kao da ima mnogo stabala bambusa u bambusovoj šumi, često se dešava da stvarno ima samo nekoliko odvojenih rizoma. Pošto bambus brzo raste i razvija se, druge vrste drveća teško mogu da opstanu u bambusovoj šumi, pa je takva šuma veoma karakteristična i jedinstvena po izgledu. Jedna od najpopularnijih bambusovih šuma, koju često posećuju i fotografišu nalazi se u Ohari, u Kjotu. Ako budete imali prilike, molim Vas da je posetite.
Napomena: Pisac ovog teksta, Fumiko Takešita, drži online časove japanskog. U Japanu je dobila sertifikat kao nastavnik japanskog jezika i govori srpski. Ako Vas interesuje, molim Vas pišite joj na mejl: