Kalifornija je pretekla Japan i postala četvrta najveća ekonomija na svetu, izjavio je guverner te američke države Gevin Njusom svetskim medijima. Nominalni bruto domaći proizvod (BDP) Kalifornije, koju nazivaju “Zlatna država”, dostigao je 4,1 bilion dolara u 2024. godini, prema preliminarnim podacima Američkog biroa za ekonomske analize, što je malo više od nominalnog BDP-a Japana od 4,02 biliona dolara u istom periodu koji je zabeležio Međunarodni monetarni fond.

To znači da samo Sjedinjene Države, Kina i Nemačka imaju veće ekonomije od Kalifornije, koja je nadmašila sve tri zemlje sa rastom od 6% prošle godine, navodi se u saopštenju.

Carinska politika Trampove administracije izaziva previranja u japanskoj i globalnoj ekonomiji. Ako podelimo Trampove carine na carine specifične za zemlje i regione i carine specifične za proizvode, i uzmemo u obzir planirane carinske mere (poluprovodnici, elektronski uređaji i farmaceutski proizvodi), uticaj carina specifičnih za zemlje i regione na realni BDP Japana procenjuje se na oko -0,9%. (-2,2% ako se ponovo primene dodatne carinske stope u okviru recipročnih carina), dok se procenjuje da će carine specifične za proizvode imati uticaj od oko -0,5%.

„Kalifornija ne samo da prati korak sa svetom — mi zadajemo tempo“, rekao je Njusom u saopštenju za javnost krajem aprila. „Naša ekonomija napreduje jer ulažemo u ljude, dajemo prioritet održivosti i verujemo u moć inovacija.“

Ali Njusom je takođe upozorio da je ekonomska snaga države ugrožena „nesmotrenom carinskom politikom sadašnje savezne administracije“.

„Kalifornijska ekonomija pokreće naciju i mora biti zaštićena“, rekao je.

Kalifornija, najnaseljenija američka država sa oko 40 miliona ljudi, činila je 14% BDP-a zemlje u 2024. godini, prema vladinim podacima, a predvođena je Silicijumskom dolinom i njenim sektorima nekretnina i finansija.

Prošle nedelje, Njusom je tužio Trampovu administraciju zbog njegovog korišćenja vanrednih ovlašćenja za jednostrano donošenje sveobuhvatnih globalnih carina, za koje je guverner rekao da su nanele štete kalifornijskim porodicama i preduzećima.

Tužba, podneta saveznom sudu 16. aprila, tvrdi da Tramp nema ovlašćenja da uvede tarife protiv Meksika, Kine i Kanade, niti osnovnu tarifu od 10% na uvoz iz ostatka sveta.

Ove tarife, rekao je Njusom u saopštenju za javnost kojim je najavljena tužba, stvaraju „neposrednu i nepopravljivu štetu Kaliforniji, najvećoj ekonomskoj, proizvodnoj i poljoprivrednoj državi u zemlji“, jer su „pomele lance snabdevanja, naduvale troškove“ i „nanele milijarde štete“ .

U tužbi se tvrdi da je Trampovo pozivanje na Zakon o međunarodnim ekonomskim vanrednim ovlašćenjima radi uvođenja tarifa bilo „nezakonito i bez presedana“ i da takva ekspanzivna akcija zahteva odobrenje Kongresa.

Kongres je 1977. godine dao predsedniku široka ovlašćenja da uvodi sankcije zemljama, kontroliše izvoz, reguliše finansijske transakcije i zamrzava stranu imovinu u skladu sa proglašenjem nacionalne vanredne situacije, ali zahteva od izvršne vlasti da se konsultuje i izveštava Kongres kada koristi ova ovlašćenja.

Kalifornija je 2024. godine ostvarila dvosmernu trgovinu vrednu skoro 675 milijardi dolara, a Meksiko, Kanada i Kina su njena tri najveća trgovinska partnera, prema podacima države. Preko 40% kalifornijskog uvoza dolazilo je iz ovih zemalja, što čini 203 milijarde dolara od ukupnog uvoza od preko 491 milijarde dolara prošle godine.

Još dvanaest američkih država tužilo je istog dana Trampovu administraciju zbog „nezakonitog nametanja“ povećanja poreza Amerikancima putem carina u tužbi koju je Bela kuća nazvala „lovom na veštice“.