Onomatopeja je reč kojom se oponaša neki zvuk u prirodi ili čovekovoj okolini. Čovek je nekada mnogo više osluškivao prirodu i, slušajući njene zvuke, pokušavao da odgonetne šta mu priroda poručuje. Vekovima izolovani od ostalog sveta na svojim udaljenim ostrvima, Japanci su sačuvali bogatstvo svog jezika, kojim su od davnina znali da komuniciraju sa prirodom. Zvuci koje izaziva vetar, voda koja žubori, talasi koji udaraju o obalu, krici i pevanje ptica, glasovi životinja, ali i škripa drevnih japanskih kuća od bambusa i drugog drveta, uvek su za Japance imali mnogo više značenja nego za stanovnike drugih zemalja, na kontinentu.
Japanci čuvaju i upotrebljavaju onomatopeje u svakodnevnom govoru, u književnosti, pozorištu. Obično ozbiljni, kada razgovaraju sa prijateljima, bilo kog životnog uzrasta bili, Japanci se razmašu, koristeći kao pomagalice i gestove rukama i celim telom, ali postaju i glumci, jer onamatopejama, koje često imitiraju prirodu oko nas, čine svoju komunikaciju živom.
Ima nekoliko vrsta onomatopeja, koje se dele po načinu nastanka – dve glavne vrste su giongo i gitaigo, od kojih prve podsećaju na određeni zvuk iz prirode (okruženja) a drugi iz određene akcije ili situacije iz života. Ima reči koje mogu da se svrstaju u obe vrste onomatopeja, zavisno na koji se način upotrebe. Najbrojnije su, verovatno, onomatopeje akcije ( spavanje i ustajanje, smeh i smejanje, konzumiranje hrane i pića….), onomatopeje kojima se izražavaju osećanja ( ljutnja, strah, zadovoljstvo, iznenađenje, bol…), onomatopeje koje prikazuju vremenske prilike ( munja, grmljavina, grom, padanje kiše, snega, sijanje sunca, duvanje vetra…), onomatopeje vezane za temperaturne promene ( toplota, hladnoća ), za vatru, vosdu, hranu, ponašanje, zdravlje, onomatopeje vezane za hranu, piće, onomatopeje vezane za zdravlje I bolest, onomatopeje kojima se izražavaju glasovi I zvuci koje proizvode životinje…
Bez onomatopeja, tih kratkih i neobičnih reči, sigurno, nema japanskog govora, ali nema ni stripa, niti crtanog filma, koje jednom rečju nazivamo Manga.
Strana 122
