Japan je zemlja sa možda najvećim brojem državnih praznika, čiji ukupni deo varira, zavisno od toga u koji dan u nedelji praznik pada, ali je za jednu, poslovično vrednu naciju, ipak, broj praznika je neočekivano veliki – ima ih ukupno 16. Ove godine, zbog neobičnog pomeranja praznika broj dana praznovanja se povećao na 17, a taj period u septembru nazvan je “Srebrna nedelja”.

Državni praznici u 2026. godini su sledeći. Neki se obeležavaju drugog dana ako padnu u nedelju — obično narednog ponedeljka, ali u slučaju Dana sećanja na Ustav, to je sreda, jer su ponedeljak i utorak već praznici.

.1. januar – Nova godina

12. januar ( drugi ponedeljak u januaru ) – Dan punoletstva
13. februar  – Dan osnivanja države
14. februar – Carev rođendan
15. mart – Dan prolećne ravnodnevnice
16. april – Dan Šjova ( ovako je nazvan rođendan pokojnog cara Hirohita, dede sadašnjeg cara )
17. maj (obeležava se 6. maja) – Dan sećanja na Ustav
18. maj – Dan zelenila
19. maj – Dan dece
20. jul (treći ponedeljak u julu) – Dan mora
21. avgust – Dan planina
22. septembar (treći ponedeljak u septembru) – Dan poštovanja starih
23. septembar – Dan jesenje ravnodnevnice
24. oktobar (drugi ponedeljak u oktobru) – Dan sporta
25. novembar – Dan kulture
26. novembar – Dan zahvalnosti radu

Ali, u zakonu o praznicima je svojevremeno uvedeno pravilo da, ako su dva praznika razdvojeni samo jedan dan, te godine se taj dan između proglašava praznikom – što je moguće samo zbog komplikovanog načina pomeranja praztnika.

Tako je ove godine dodatni praznik za „Srebrnu nedelju” 22. septembar, čime su Japanci dobili spojenih 5 dana, tokom kojih će moći da putuju, ostanu kod kuća, bave se sportom i, uopšte, opuste se.

U septembru 2026. će se tako zabeležiti treća „Srebrna nedelja” u istoriji, nakon onih iz 2009. i 2015. godine. Još nije sigurno, ali sledeća “Srebrna nedelja” mogla bi da bude tek 2038. godine.

Naziv “Srebrna nedelja” ( Silver week ), prvi put je uveden 2009. godine. Ovim nazivom aludira se na period povezanih praznika nazvan “Zlatna nedelja” (Golden week )  u maju, jer ponekad, kada 1. maj zgodno padne, vreme praznovanja može da se produži čak i na dsesetak dana. Dan 1. maja u Japanu njije državni praznik, ali članovi najmnogobrojnijih sindikata na taj Međunarodni praznik rada nikada ne dolaze na posao.

U Japanu posle Drugog svetskog rata, inače, uvedeni su obavezni godišnji odmori, ali oni prvo nisu bili preterano dugi, a smetali su Japancima jer bi pojedinac koji je odlučio da koristi godišnji odmor sve vreme znao da  se njegove kolege ne odmaraju, nego umesto njega vredno rade – što bi kod njega izazivalo grižu savesti, pa se vrlo brzo izobičajilo da se odmori uopšte koriste.

Država je, pak, bila sigurna da ljudi treba da se odmaraju, pa je malo po malo povećavala broj državnih praznika. Ali, da ne bi za dane praznika koristila istorijske događaje ( koji bi, opet, mogli u inostranstvu da budu pogrešno shvaćeni ) odlučeno je da dani praznovanja treba da imaju nazive koji mogu da imaju veze sa prirodom, narodnim običajima, ali ne i politikom.