Stanica Kami-Širataki, na najsevernijem velikom ostrvu Hokkaidu u Japanu, trebalo je da bude zatvorena zbog izuzetno malog broja putnika. Ali, uprava železničke kompanije primetila je da je samo jedna učenica koristila voz svakog dana, za odlazak u školu i povratak uveče. Umesto da zatvore stanicu, uprava je donela iznenađujuću odluku: da stanica i dalje nastavi da radi, dok devojka ne završi školu. Voz je dolazio i odlazio isključivo po školskom rasporedu te devojke, omogućavajući joj da ujutru ode u školu i da se posle podne vrati kući. Kada je devojka završila školu, stanica je zatvorena. Ova priča postala je savremena istinita legenda, koja ilustruje koliko Japanci polažu na važnost obrazovanja, ali i na dužnosti prema društvu uopšte.

Ovako su društvene mreže pisale o ovoj potpuno japanskoj priči, koja, ako se ilustruje sa više podataka, stvarno izgleda kao da je “stvorena na nebesima”. Stanica Širataki, koja je bila vlasništvo Japanske nacionalne železnice JNR, otvorena je 11.februara 1947. godine. Posle privatizacije, postala je deo firme JR Hokkaido, zajedno sa još dve stanice ( Gornja Širataki, Donja Širataki i Stanica Kanehana ). U julu 2015, nova firma JR Hokkaido je objavila da će u martu 2016. zatvoriti stanicu, zbog sve manje putnika koji je koriste. Stanica je zatvorena u martu 2016, a stanica srušena u oktobru te godine.

U januaru 2015. list “Asahi šinbun” objavio je priču o 17-godišnjoj srednjoškolki Kana Harada, koja je svakodnevno ulazila u voz na toj stanici, a sama se vraćala kući, svakog popodneva. Istina je, kažu, da je bilo drugih putnika u vozu, koji su silazili na drugim stanicama, ali da su na stanici Širataki drugi silazili veoma retko. U julu 2015. objavljeno je da se stanica zatvara idućeg marta, a baš se u martu završavala školska godina u kojoj Kana Harada okončava svoje školovanje. List “Holkkaido šinbun” napisao je da je, ustvari, priču stvorila samo obična koincidencija i da Kana Harada nije stvarno bila razlog što je stanica bila otvorena do marta 2016. Ali, znajući Japan i Japance, ova lepa priča sa početka mogla bi i da bude istinita, a možda je stvarno i bila. Japanci, ponekad, neće da “ni mrtvi” priznaju da čine nešto što je protiv propisa, jer takvo javno priznanje bilo bi za opštu osudu. Možda su stvarno članovi uprave železnice sve podesili zbog devojke koja se zove Kana Harada, ali to, nikako, zbog ugleda firme, nikada javno nisu mogli da priznaju. I TO JE JAPAN!