Jedan od najpoznatijih savremenih japanskih pesnika Šjuntaro Tanikava (谷川 俊太郎 – Shuntaro Tanikawa ) , koji je obeležio poetsku scenu svoje zemlje posle Drugog svetskog rata, umro je u Tokiju u 93-oj godini života. Bio je vodeći u svemu što je radio, moderan dok je bio mlad, ali nastavivši da bude svetionik ljubiteljima poezije i iznenađujuće svež u svom zrelom dobu.
Osvojio je sva moguća priznanja u svojoj zemlji, njegove knjige prodavane su u milionskim tiražima, Uvršten je u sve značajnije japanske poetske antologije, bio je prevođen u inostranstvu, pa i kod nas. Naš vodeći japanolog ( pokojni ) Dejan Razić predstavio je Tanikavu u svojoj knjizi “Savremena poezija Japana”, za koju je preveo nekoliko njegovih pesama: “Reka”, “Izolovanost od dve milijarde svetlosnih godina”, “Narastanje”, “Porodica” .
Sahrana mu je održana privatno, a u planu je i komemoracija, iako datum još nije određen. Njegov sin, muzičar Kensaku Tanikava, objavio je na društvenim mrežama da je njegov otac umro mirno i da su njegova mlađa sestra i ćerka bile pored njega kada je preminuo.
„Želeo bih da izrazim svoje poštovanje za njegova široka dostignuća kao pesnika koji je predstavljao posleratni Japan i izrazim saučešće“, rekao je glavni sekretar Vlade Japana Jošimasa Hajaši na konferenciji za novinare u Tokiju.
Rođen 1931. u Tokiju ( otac mu je bio filozof Tecuzo Tanikava), počeo je da piše poeziju u tinejdžerskim godinama. Otkrio ga je pesnik Tacuđi Mijoši, a Tanikava je bio osveženje na posleratnoj pesničkoj sceni. Javnosti se predstavio svojim debitantskim delom, pesmom „ “Izolovanost od dve milijarde svetlosnih godina” 1952. godine.
Tanikava je privukao široku čitalačku publiku svojim svežim izrazima, uključujući termine stranog porekla kao što su „Lekcije koka-kole“, stvarajući novi trend u savremenoj poeziji.
“Poetri Foundation”, neprofitna organizacija sa sedištem u Čikagu, opisuje Tanikavinu poeziju kao odraz „metafizičkog i kvazi-religioznog stava prema iskustvu. Jednostavnim, štedljivim jezikom, on skicira duboke ideje i emocionalne istine.”
Njegova dela se pojavljuju u školskim udžbenicima u Japanu i prevedena su na desetine jezika, kao što su engleski, kineski, francuski i nemački, pa, evo, i srpski.
https://www.japanorama.rs/product/savremena-poezija-japana/
U Japanu je postao popularan u širokim krugovima stanovništva i poznat kao filmska zvezda, jer je rano preveo strip o psu Snupiju i dečaku Čarliju Braunu na japanski,
Napisao je i tekst za tematsku pesmu anime serije „Astro Boj“ i preveo strane radove na japanski, uključujući slikovnice „Svimmi“ i „Mother Goose“.
Tanikava Šuntaroo je objavio mnoge zbirke pesama. Među ostalim i “Niđuu Oku Koonen no Kodoku” (Izolovanost od dve milijarde svetlosnih godina ) “Rokuđuu-ni no Sonetto” (Šezdeset i dva soneta), “Ai ni Cuite” (O ljubavi), “Anata ni” (Za tebe). Objavio je komediju “Ošibai va Ošimai”, (Svršeno sa pozorištem), zatim eseje: “Ai no Pansee” (Misli o ljubavi) i “Sekai e “ (Svetu). Ovaj veoma plodan i raznovrstan stvaralac uspešno je pisao radio i televizijske drame, kao i tekstove za popularne šansone.
Objavljujemo jednu od Tanikavinih pesama iz knjige “Savremena poezija Japana” koju je napisao, a pesme u njoj preveo, Dejan Razić ( 1935 – 1986 ) :
KADA JE VETAR JAK
Kada je vetar jak,
Zemlja je nečiji zmaj,
sunčano podne traje,
a ljudi vide da je noć već tu.
Vetar bez reči tuguje, vrteći se u krug.
Mislim o vetrovima na drugim planetama,
da li bi oni mogli biti prijatelji?
Na zemlji postoje noć i dan.
Između njih — šta zvezde čine,
ćutljive, rasute, kako istraju?
Po danu plavo nebo kazuje laži.
Dok noć šapuće istinu, mi spavamo.
A ujutro, svi kažemo da smo sanjali.