Kako je izgledao Tokio pre tačno 50 godina? Na to pitanje odgovara nam poznavalac Japana, prevodilac sa japanskog, novinar, pisac, scenarista i režiser Džon Natan ( John Nathan ) u ovom 60 minuta dugom dokumentarnom filmu, titlovanom na engleskom jeziku. “Jedan dan u Tokiju 1975” je naslov filma, a njegov japanski podnaslov je “Šjova Tokio” ( 昭和東京 ) – ”Tokio ere Šjova ).
https://www.youtube.com/watch?v=8-EyU4QIJ-E
Japanci ere računaju prema dužini vladavine svojih careva, a Era Šjova odnosi se na vladavinu pokojog cara Hirohita, koji je vladao od 25. decembra 1926. do njegove smrti 7. januara 1989. godine. Car Šjova, kako Japanci sada zovu preminulog Hirohita, vladao je u najturbulentnijem dobu, koje uključuje japansko ratovanje u Mandžuriji i Kini, militarizaciju Japana, tektonske promene u samoj vladi, ali i pobune jednog puka japanske armije 26. februara 1926, pred početak njegove vladavine, napad Japana na Perl Harbur 1941, osvajanje skoro čitave Azije, a onda i poraz 1945. godine, posle čega je sledila američka okupacija.
Car Hirohito je ostao na svom položaju i posle poraza, ali je otada Japan krenuo stazom vazalstva i saradnje sa Sjedinjenim američkim državama, čemu su se protivi studenti i japanske levičarske partije, a prilikom jedne “individualne” pobune protiv amerikanizovanja zemlje 25. novembra 1970, harakiri je izvršio pisac Jukio Mišima, dugogodišnji kandidat za Nobelovu nagradu za književnost i najprevođeniji japanski pisac toga doba.
https://www.japanorama.rs/product/misima-zivot-bez-kompromisa/
Japan je 1968. posetio jugoslovenski predsednik Tito, a car Hirohito je došao do njegovog aviona da ga dočeka, što je bila retka počast stranim ličnostima cara već u dubokim godinama. Godine 1975 Hirohitov sin, krunski princ Akihito, sa suprugom Mićiko, posetio je Beograd i još nekoliko jugoslovenskih gradova, u uzvratnoj poseti Titu. Akihito je tada u Parku prijateljstva u Beogradu posadio drvo, o čemu još stoji obeležje u tom parku na Novom Beogradu.
Interesantno je da je autor ovog dokumentarnog filma, koji nam prikazuje Japan iz 1975. godine, Džon Natan, prevodilac, pisac, scenarista, režiser i producent, poznavalac japanskog filma, profesor univerziteta. Natan je prvi Amerikanac koji je položio prijemni ispit na Tokijskom univerzitetu i poznat je, između ostalog, po tome što je prevodio na engleski dela mnogih najčuvenijih japanskih pisaca: klasika Nacumea Sosekija, Jukija Mišime i nobelovca Kenzaburoa Oea.
Jukio Mišima je lično zamolio Natana da prevede neka njegova dela, nadajući se tako, lakšem putu ka Nobelovoj nagradi za književnost, ali, kada je nagradu dobio njegov mentor Jasunari Kavabata, izvršio je samoubistvo harakirijem. Džon Natan je bio jedini od zainteresovanih da piše Mišiminu biografiju, kome je Mišimina udovica, verujući mu, dozvolila da posle Mišimine smrti razgovara sa članovima porodice.
Natan je tako 1974. objavio knjigu “Mišima – biografija”, koja je na srpskom objavljena pod naslovom “Mišima – život bez kompromisa. To je najpouzdanija biografija ovog kontroverznog ali izvanrednog pisca i nezaobilazna je knjiga o Mišiminom delu.
Ovaj dokumentarni film u kome prati život tokijskog trgovca ribom i vlasnika restorana u Tokiju, Natan je snimio tačno godinu dana posle Mišiminog samoubistva. Mnogo kasnije, Natan je preveo “Lično iskustvo” Kenzaburoa Oea i sa njime 1994. putovao u Stokholm na uručenje Nobelove nagrade za književnost.
Dokumentarac koji je pred nama prikazuje život porodice Sugiura, tradicionalno trgovaca ribom i vlasnika ribljih restorana, ali i jednostavni život članova njegove porodice u Japanu, koji još nije doživeo ekonomski bum. Gledajući Japan toga doba možda ćemo se setiti i nas, koji smo tada bili zadivljeni japanskim televizorima i drugim elektronskim proizvodima, ne shvatajući da postoji jedan običan, jednostavni Japan. Neprekidni, neumorni rad, je jedna od glavnih tajni kasnijeg japanskog uspeha, pa film treba sigurno lagano odgledati.