Japanski premijer Fumio Kišida otkazao je planove za putovanje u Kazahstan, Uzbekistan i Mongoliju  9. avgusta nakon upozorenja Japanske meteorološke agencije (JMA) o “opasnom zemljotresu enormne snage”.

„Odlučio sam da ostanem u zemlji narednih nedelju dana kako bih osigurao da su naše pripreme i komunikacije u redu“, rekao je Kišida na konferenciji za novinare.

Dana 8. avgusta, JMA je prvi put u istoriji objavila upozorenje o „mega potresu“, u čak 29 japanskih prefektura duž pacifičke obale. To je prvo takvo upozorenje u okviru sistema upozorenja koji je uveden 2019. godine kao deo proširenog odgovora japanske vlade na trostruku katastrofu 2011. godine.

Trenutna uzbuna poziva na pripremu, ali nije pozivala na evakuaciju.

Upozorenje se proteže od Okinave na krajnjem jugozapadu sve do prefekture Ibaraki, severno od Tokija, i usledilo je nakon zemljotresa magnitude 7,1 u koritu Nankai kod prefekture Mijazaki. Čini se da šteta nije velika, ali stručnjaci su pozvali na oprez i spremnost.

U savetu JMA, izdatom nakon sastanka stručnog panela, upozorava se da će „ako dođe do velikog zemljotresa u budućnosti doći do snažnog potresa i velikih cunamija“.

„Verovatnoća novog velikog zemljotresa je veća od normalne, ali to nije pokazatelj da će se veliki zemljotres definitivno desiti u određenom vremenskom periodu“, nastavlja se u saopštenju.

Naoši Hirata, profesor emeritus na Univerzitetu u Tokiju i šef JMA panela, rekao je na konferenciji za novinare: „Ne možemo tačno reći kada ili gde će se megatres desiti, ali želimo da ljudi ponovo potvrde svoju spremnost.

Stručnjaci su primetili da korito Nankai ima istoriju uparenih velikih zemljotresa. Nankai korito je oko 900 kilometara dugačak rov na dnu okeana iznad megatrusta Nankai, gde se Filipinska morska ploča povlači ispod Japana, koji se nalazi na Evroazijskoj ploči.

Zemljotres Hoei 1707. godine razbio je ceo korito Nankai i izazvao poslednju erupciju planine Fuđi. Sa procenjenom magnitudom od 8,6, to je bio najveći zabeležen zemljotres u Japanu do zemljotresa Tohoku koji je izazvao nuklearnu katastrofu u Fukušimi 2011. Trostruka katastrofa u Fukušimi rezultirala je sa više od 18.000 smrtnih slučajeva.

Smešten na pacifičkom „vatrenom prstenu“, Japan je jedna od nacija na svetu sa najvećom stopom zemljotresa. Zemlja se nalazi na ušću četiri velike tektonske ploče i doživljava oko 1.500 zemljotresa godišnje, od kojih su većina malih i beznačajnih. Ipak, kao što je iskustvo iz 2011. godine sasvim jasno pokazalo, potencijal za veliki zemljotres je veoma stvaran i mogao bi imati razorne posledice.

Kao jedna od posledica ovog najnovijeg potresa je nestašica pirinča u supermarketima širom Japana. To nam je javila i saradnica Japanorame iz Tokija, dugogodišnja beograđanka Alma Halilović Okađima. U supermarketu u njenom komšiluku, rafovi za pirinač su prazni.  A, tamo gde pirinčća ima, cene rastu.

Trenutna situacija je rezultat nekoliko faktora koji se preklapaju: ekstremne toplote, promene u kanalima distribucije i ponašanja potrošača. Dok zvanični podaci pokazuju stabilan indeks proizvodnje pirinča, što ukazuje na normalan nivo proizvodnje, realnost je da su visoke temperature dovele do pada kvaliteta, čineći veliki deo pirinča neprikladnim za uobičajeno potrošačko tržište.

Pored toga, japanska distribucija pirinča se značajno promenila od deregulacije tržišta. Dok su se veliki supermarketi nekada oslanjali na centralne veletrgovce, mnogi sada kupuju direktno od farmera ili preko malih distributera. Ova promena je otežala obezbeđivanje velikih, doslednih zaliha, što je dovelo do trenutne oskudice.

Stručnjaci savetuju potrošače da ne paniče. Za otprilike tri nedelje, novi pirinač iz velikih proizvodnih regiona će početi da stiže na tržište, što bi trebalo da ublaži trenutni nedostatak. Važno je zapamtiti da je trenutna situacija privremena i da se očekuje da će se zalihe pirinča uskoro vratiti na normalne nivoe.

U međuvremenu, potrošači se podstiču da izbegavaju gomilanje zaliha, što bi moglo pogoršati situaciju. Vlada nastavlja da pažljivo prati situaciju i uverava javnost da ne postoji dugoročna pretnja po snabdevanje pirinčem.