Piše: Alma Okađima

Poslednjih decenija u Japanu se javila pojava kakve najverovatnije, u toj meri, nema nigde u svetu. Japanska reč hikikomori se sastoji od dva ideograma: hiki, što znači povući se i komori – zatvoriti se .

Hikikomori su ljudi koji se zatvaraju u svoje kuće, stanove, tačnije u svoje sobe i ako više od šest meseci ne izađu iz sobe, počinju da ih nazivaju “hikikomori”.

Japansko ministarstvo zdravlja pretpostavlja da ima od jedan do dva miliona hikikomorija, ljudi starosti od 15-64 godine. Svesno se zatvarajući i odvajajući se od sveta, oni postaju potpuno društveno izolovani, ne viđaju nikoga, prestaju da komuniciraju sa bilo kime, ne mogu da rade niti da idu u školu, ne izlaze čak ni u običnu šetnju. Čak zaziru i od članova porodice.

Za razliku od beskućnika, hikikomori obično imaju krov nad glavom, žive sa roditeljima i, obično, ne moraju da brinu za egzistenciju.

Na taj način oni mogu da žive godinama, jer majke (u Japanu žene kad rode decu obično ostanu kod kuća i brinu o njima) im ostavljaju poslužavnik sa hranom ispred vrata. Ali, ojađene majke neprekidno brinu šta će biti s njihovom “decom“, koja sve više stare, kad njih – roditelja, više ne bude bilo.

Hikikomori se osećaju bezvredno i gube smisao za život. Obično ne prihvataju svoju situaciju kao vlastitu grešku, nego krive roditelje, tako da nije retko da hikikomori počnu da čine i nasilje nad roditeljima.

Razlozi za ovu pojavu su različiti, većinom zbog velikog pritiska i stresa na poslu, kao i maltretiranja u školi. Hikikomorije okolina uglavnom ne posmatra kao psihički poremećene, niti opasne za društvo.

Ovaj društveni fenomen je još uvek predmet istraživanja, pa se hikikomori za sada ne klasificiraju ni u jedan od do sada poznatih psihičkih “poremećaja “.

Profesor psihijatar Tamaki Saito, koji je napisao knjigu o ovoj pojavi u Japanu, izučava pojavu hikikomorija i mišljenja je da njihov broj može da dosegne i do 10 miliona (blizu 12,5% japanske populacije, koja ima 127 miliona ljudi). Profesor Saito ovu pojavu naziva i “zatvor u samom sebi”, jer hikikomori sebe osuđuju na zatvorsku kaznu, a izdržavaju je ne u zatvoru, nego u samom sebi.

Mediji se povremeno bave ovom pojavom, a japanska državna televizija EN EJČ KEJ snimila je dokumentarnu emsiiju o njima. Taro Okađima, Almin suprug, inače zaposlen u EN EJČ KEJU, snimio je o njima TV dramu.