Japan je zemlja sa mnogo kiša, posebno kada se približi jun i početak kišne sezone CUJU. Tada kiše padaju svakodnevno, povremeno se nebo razvedri, ali padaju i po ceo dan. Nikad ne znate kada će vas kiša zadesiti, pa zato treba da znate nešto o „kulturi kišobrana“ u Japanu.

Na japanskom jeziku kišobran se kaže KASA (potpuno ista reč je i za kišobran i za suncobran), a isti je naziv i za šešire od bambusa (u obliku presečene kupe), koje ste viđali u samurajskim filmovima. Sada ih češće nose samo budistički sveštenici.

Svaka kuća, svaki stan, uvek su puni kišobrana, jer ih često zaboravlaju kod kuće kad pođu, pa kupuju nove, ili ih zaborave gosti – slučajni posetioci (poštari, raznosači hrane…) kad se nebo iznenada razvedri.

Kišobran možete da kupite na kiosku, u „kombini“ – maloj samoposluzi otvorenoj 24 sata, tekstilnim radnjama, radnjama za prodaju odeće, supermarketima, robnim kućama, specijalizovanim radnjama (jedna u Tokiju ima 20 000 različitih kišobrana u ponudi). Kišobrane prodaju i u automatima, pa možete da ih kupite 24 sata.

Nama najinteresantniji i najegzotičniji su sigurno klasični kišobrani od bambusa, koji nikada nisu baš jevtini, a ništa manje su interesantni najjevtiniji – obični providni plastični kišobrani, koji koštaju oko 300 jena (300 dinara), brzo se pokvare, ali i brzo zaborave. Kad njih imate, možete da gledate u nebo, oko sebe, pa im i to daje neku posebnu draž.

Skuplji kišobrani su od 1000 pa do nekoliko hiljada, kad su napravljeni od dobrih i lepo dizajniranih materijala. Ima čak i „kišobrana za celo telo“, sastavljen od nekoliko providnih kišobrana, pa onda sigurno nećete pokisnuti.

Kad iznenada padne kiša, kišobran će vam ponuditi policajac iz „kobana“, policijskih boksova, kojih ima na svakom koraku u velikim gradovima. Kišobrane ne morate da im vratite, jer ih je ionako neko nekada tu zaboravio – kad je iznenada prestala kiša.

Kad uđete u prodavnicu, robnu kuću, restoran, kafić, kišobran možete da ostavite u posebni loker na ulazu, kao stalak, u kome se kišobran zaključa, a vi ključ nosite sa sobom dok ste unutra. Postoje i uske providne plastične navlake, koje će vam domaćini staviti preko vašeg mokrog kišobrana, pa da možete da ga nosite sa sobom dok ste u radnji.

Kad vozite bicikl, a to se često dešava u Tokiju, gde se ide u kupovinu pre biciklom nego autom, postoji poseban mali mehanizam koji se postavi na dršku-volan bicikla, u njega se uglavi kišobran, tako da stoji uspravno i ne morate da ga držite dok vozite.

Poslednji hit u Tokiju su kišobrani na iznajmljivanje. Cenovnik je 1 jen ( 1 dinar ) za 10 minuta, a za ceo dan vam naplate 70 dinara. Postoji lanac radnji za iznajmljivanje kišobrana, pa možete da ga vratite bilo gde u gradu, da se ne vraćate tamo gde ste ga uzeli. Plaćate karticom, ostavite otisak, a naplate vam na kraju.

I, nama iz Srbije, najinteresantnije: mnogi u žurbi kišobrane ostavljaju ispred železničkih stanica, restorana, radnji, bilo gde, jednostavno ih zaborave (kad prestane kiša), a vi uvek možete da ih uzmete i ostavite ih negde na drugom mestu, za nekoga sličnog ko tako želi da uštedi.