( posle 10 godina )

Imala je okruglo lice, premazano debelim slojem belog pudera, koje joj je davalo izgled moderne gejše. Njena kao zift crna kosa bila je gusta i ravna, podsečena ravno iznad čela, a njene šiške kasnije su imitirale žene širom sveta, najviše Parižanke, kada se 1972. prvi put pojavila na modnoj reviji Paris Fashion Week. Nosila je modele Kenzoa Takade, Iseija Mijakea i Kansaija Jamamotoa, najpoznatijih japanskih kreatora, koji su svi svetsku slavu stekli baš u Parizu.

Za razliku od drugih japanskih manekenki, koje su imale skoro «internacionalna» lica, sa blagim azijskim pečatom, Sajoko Jamagući bila je tipična Japanka, baš onakva kakvu su zamišljali muškarci u Evropi, Americi, širom sveta.

Baš takvu Japanku zamišljali su momci koji su sanjali da jednog dana odu u Japan, a oni koji su tu želju ostvarili, u Tokiju bi ostajali razočarani, jer lica kao što je bilo lice manekenke Sajoko Jamagući nije bilo mnogo na ulicama japanske prestonice.

Za njeno lice govorili su da je «lice koje vredi milione dolara». To je bilo lice koje zapamtite kada ga vidite prvi put i nikada više ne možete da ga pomešate sa nekim drugim. Njeno lice, govorilo se, je kao pesma koja čim se pojavi u eteru postaje hit. Čim je čujete, vi počnete da se njišete u njenom ritmu i zapamtite je zauvek.

Od početka svi su je pamtili. Pamtili su način na koji je izražavala osećanja ( naizgled neizražajnim licem), pamtili su je uvek ćutljivu, a nazivali su je sa «japanskom boginjom», mada takve boginje ne postoje.

Ona je stvarala oko sebe atmosferu mistike, mistike koja nije imala poreklo van nje, iako je, pokazivala je to u mnogim intervjuima, bila obično ljudsko biće, sa običnim osećanjima, običnim interesovanjima. Možda samo malo naglašenijim nego kod drugih. Stvorila je specifičan izgled i specifičan stil, kakve manekenke retko stvaraju. Na Zapadu su je upoređivali sa izražajnošću koje su možda posedovale samo Naomi Kempbel ili Sindi Kraford.

Svi koji su je gledali slagali su se da je uvek ozbiljno lice Sajoko Jamagući egzotičnije od lica bilo koje gejše iz Kjota, a njega su krasile još i debelo namazane crvene usne i male okrugle oči. Nikada se nije smešila kameri, a ni sagovornicima, pa je ostajala tajanstvena i za strance i za Japance koji su je viđali.

Magazin «Njuzvik» Sajoko Jamagući je naveo medju šest najboljih manekenki sveta 1977. godine, a 1984. je dobila Specijalnu nagradu koju za modu dodeljuje najstarije japansko dnevno glasilo list «Mainići šinbun».

Rodila se 1952. u Jokohami, završila visoku školu za dizajn odeće «Sugino», pripremajući se da bude kreator, ali je, pošto je još u školi bila odabirana da bude model svojim drugaricama, vrlo brzo otkrila svoj talenat za manekenstvo. Počela je da radi posle konkursa za modele koji je raspisao kreator Kansai Jamamoto. Jamamoto je je, na opšte iznenađenje, primio devojku sa šiškama, kakve je tada imala svaka japanska devojčica.

Njene šiške dobile su drugačiji izgled kada je počela da stavlja na lice debeli sloj pudera, kao što to čine gejše iz Kjota. Kad je postala popularna, pored mankekenstva radila je još mnogo toga. Pravila je sama dizajn za kimona, maramice, ženske torbe, naočare za sunce. Igrala je i pevala u TV emisijama, pojavljivala se u specijalnim TV programima u koje su zvali samo najpoznatije osobe u japanskoj javnosti. I svugde je, čak i kada je bila zašla u godine, izgledala mlađe nego žene mnogo mlađe od nje.

Na televiziji je uvek otvoreno govorila o sebi, o svojoj ljubavi prema japanskoj tradiciji, prema igrama drevne religije šinto, prema tradicionalnim japanskim lutkama, na koje je ličila. U jednom intervjuu je ispričala kako ju je osoblje u jednom pariskom hotelu fizički napalo i da je uspela da se odbrani, jer je nekada trenirala karate. Odmah su je nazvali «Karate devojka», a fotograf čuvenog magazina «Vog» insistirao je da mu pozira u karate stilu.

Jedna od najpoznatijih manekenki, glumica i TV lica u Japanu Sajoko Jamagući umrla je u Tokiju 14. avgusta 2007. u 57. godini, ostavljajući Japan bez jednog od svojih simbola, a kozmetičku kompaniju «Šiseido» bez jednog od svojih super modela, koji su njene proizvode prodavali širom sveta. Da je ikada neko napravio spisak 100 najpoznatijih ličnosti u Japanu 20. veka, ona bi sigurno bila na tom spisku. A da je živa danas, ona bi još bila mlada.