- Kako je stvoren moderni Japan
Autor: Dragan Milenković
Svet je relativno kasno saznao za zemlju veoma udaljenu, još dalju od drevne Kine, od njenog suseda Koreje, dalju i od ruskog Dalekog istoka, zemlju koji su Japanci uvek zvali Nihon, ili Nippon, a stranci, prema jednoj zabelešci Marka Pola, prvo Zipang ili Đipang, a kasnije Japan, Žapone, Žapon.
Putovalo se malim jedrenjacima, daljine su se teško prelazile. Evropljani su počeli da dolaze u Japan 1543. godine, a Japan počeo da šalje svoje izaslanike da upoznaju svet. Osetivši da postoji opasnost da ga kolonizuju, japanski vladari su već krajem 16. veka odlučili su da svoju zemlju potpuno odvoje od sveta, da je potpuno izoluju. Ta izolacija trajala je skoro 3 veka.
Tokom izolacije samo nekoliko holandskih i kineskih brodova sa robom moglo je da dođe u luku grada Nagasakija, gde je na veštački stvorenom ostrvu Deđima živela mala kolonija Holanđana, za koje su Japanci utvrdili da, kao protestanti, nemaju onakve osvajačke namere, kao katoličke zemlje pod kontrolom pape u Rimu.
Na Deđimi je živelo nekoliko Evropljana koji su Japancima preneli mnoga znanja iz Evrope, a podatke o Japanu preneli u svoje zemlje.
Kada je izolacija prestala, shvativši da je tokom nje tehnološki zaostao, Japan se osvestio i 1871. na jednom brodu, kao na svojevrsnoj „Nojevoj barci“, poslao u svet 100 svojih najvećih umova, da prikupe znanja neophodna da modernizuju državu i uhvate korak sa SAD, Zapadnom Evropom, i drugim zemljama. Putovanje je trajalo 630 dana, a rezultati su bili impresivni. „Misija Ivakura“, nazvana po svome lideru, državniku Tomomiju Ivakuri, stvorila je ono što se zove savremeni Japan.
Članovi te misije bili su veoma vredni, zavirivali u sve uglove stranih zemalja, zapisivali, razgovarali, postavljali pitanja, a kad su u Japan vratili, odmah su se dali na posao. Japan je dobio modernu organizaciju države, prvi Ustav, savremene zakone, prve fabrike po zapadnjačkom principu, prvu železnicu, prvo brodogradilište, ….
Pod uticajem članova misije promenjena je čitava struktura do tada feudalne države, ukinuti su veleposednici, vojskovođu šoguna zamenio je reformama naklonjeni mladi car Meiđi, koji je, uzgred, Japan tada povezao i sa Srbijom, napisavši odgovor na pismo kralju Milanu Obrenoviću 1822. godine.
Protivnika reformi je bilo mnogo, oni su zaratili protiv nove vlade, a deo tih promena, kroz bitke u kratkom građanskom ratu, opisane su i u filmu „Poslednji samuraj“, koji smo ranije imali prilike da gledamo.
Pročitajte o hrabrosti mladih ljudi koji su bili odlučni da promene svoju zemlju i modernizuju je, jer, znali su, samo kroz promene Japan može da postane ravnopravna država sa svetom.
Sve od prvih dolazaka stranaca u Japan, o njihovim pokušajima da u Japanu ostanu, i o nastojanjima Japanaca da upoznaju svet, saznaćete kad pročitate ovu knjigu.
Autor je dao ovoj knjizi nadnaslov “Kaizen 2”, pošto je ona praktično nastavak knjige “Kaizen – Kako je Japan uspeo”, u kojoj je govoreno kako je Japan uspeo koristeći sopstvene ideje u poslovanju, a u ovoj drugoj o tome šta je Japan primenio od saznanja koje je stekao tokom čuvene “Misije Ivakura”.
