Japanske farme zelenog čaja ( Camellia sinensis ) u opasnosti su da izgube trku sa svetskom potražnjom za napitkom, koji je nekada bio simbol retkih poznavalaca ovog istočnjačkog “dragulja” , a sada ga piju širom sveta! Maćća (抹茶) ili matcha , kako ga zapadnjaci pišu latinicom, ustvari znači “smrvljeni čaj”, ustvari fino mleveni prah zelenog čaja specijalno obrađenog od listova čaja uzgajanih u hladu. Gajenje u hladu daje ovoj vrsti čaja  karakterističnu jarko zelenu boju i jak umami ukus ( pored slatkog, slanog, kiselog i gorkog, postoji i takozvani UMAMI ukus, japanski termin koji se prevodi opisno kao “prijatan, mesnat, pun”, ukus koji pojačava ukupni doživljaj hrane, a posebno ga izazivaju namirnice bogate  mononatrijum glutamatom (MSG), kao što su parmezan, morske alge, miso ili neke vrste pečuraka. Maćća se obično konzumira preliven vrućom vodom.

Maćća je, kao i mnogi “japanski proizvodi”, nastao u Kini, ali je proizvodnja sirovine za ovu vrstu čaja u Kini zabranjena još u 14. veku. Gajenje u hladu je usavršeno u Japanu u 16. veku, a i danas najveće količine ove vrste zelenog čaja se proizvode u toj zemlji.

Tradicionalna japanska “ceremonija čaja”, na japanskom ćanoju (茶道, sadō, ćadō), u Kini je poznata kao  cháno tāng, usredsređuje se na pripremu, serviranje i pijenje zelenog čaja maćća kao vrućeg čaja i otelotvoruje meditativnu i duhovnu praksu.

Maćća se takođe koristi za aromatizaciju i bojenje hrane kao što su pirinčane loptice moći i rezanci, sladoled od zelenog čaja, maćća late ( zeleni čaj sa mlekom) i razni japanski slatkiši ppoznati pod nazivom vagaši. U tu svrhu, koristi se jeftiniji zeleni čaj, umesto skupe vrste, gajene u hladu.

U Los Anđelesu, na Bulevaru Holivud, ove godine je otvoren specijalizovani lokal “Kettl Tea”, sa čak 25 vrsta maćća, u kome se japanski čaj u prahu priprema sa preciznošću izvežbanih majstora, ali osoblje često, posetiocima mora da se izvine, jer nemaju neku od traženih vrsta. „Jedna od stvari sa kojima se borimo jeste da kažemo kupcima da, nažalost, nemamo“ ono što žele, rekao je Žak Mangan, vlasnik lokala.

Sa svojom dubokom travnatom aromom, intenzivnom bojom i efektom osveženja, popularnost zelenog čaja maćća „eksponencijalno je porasla u poslednjoj deceniji, ali mnogo više u poslednje dve do tri godine“, objasnio je ovaj 40-godišnjak.

Sada je to, kako kaže on, „kulturna tačka dodira u zapadnom svetu“ – nalazi se svuda, od tabli sa ukusom sladoleda do Starbaksa”. Mangan tvrdi da je tržište zelenog čaja maćća skoro udvostručeno za godinu dana.

U “Kettl Tea”, maćća se može pomešati sa mlekom u lateu ili uživati direktno, ručno mućena sa vrućom vodom u keramičkoj posudi. To nije jeftina poslastica: ova druga opcija košta najmanje 10 dolara po čaši, dok 20 grama praha za pravljenje napitka kod kuće košta između 25 i 150 dolara.

Hiljadama kilometara dalje u Sajami, japanska prefektura Saitama, Masahiro Okutomi — 15. generacija koja vodi porodični posao sa čajem — preplavljen je narudžbinama, na koje ne može da odgovori.

„Morao sam da na našem veb-sajtu objavim da više ne primamo porudžbine za zeleni čaj maćća“, rekao je.

Proizvodnja zelenog praha je intenzivan proces: listovi, nazvani tenća, se hlade nekoliko nedelja pre berbe, kako bi se u njima koncentrisali ukus i hranljive materije. Zatim se pažljivo ručno uklanjaju žile, suše i fino melju u mašini.

„Potrebne su godine obuke“ da bi se pravilno napravo ovaj čaj, kaže Okutomi. „To je dugoročni poduhvat koji zahteva opremu, rad i investicije.“

Procenjuje se da globalno tržište zelenog čaja maćća vredi milijarde dolara, ali bi moglo biti pogođeno carinama američkog predsednika Donalda Trampa na japanske proizvode, sa stalnom tendencijom povećanja.

Japanska vlada podstiče proizvođače čaja da ga uzgajaju u većim razmerama kako bi smanjili troškove. Ali to rizikuje žrtvovanje kvaliteta, a „u malim ruralnim područjima to je gotovo nemoguće“, kaže uzgajivač Okutomi.

Broj plantaža čaja u Japanu je pao na četvrtinu onoga što je bio pre 20 godina, jer poljoprivrednici stare i teško im je da obezbede naslednike, dodao je. „Obuka nove generacije zahteva vreme… Ne može se improvizovati“, rekao je Okutomi.

Bum zelenog čaja maćća podstaknut je i od strane onlajn influensera, kao što je 23-godišnja Francuskinja Endi Ele, koja ima više od 600.000 pretplatnika na Jutjubu i pokrenula je sopstveni brend proizvoda maćća.

U pastelno-ružičastoj pop-ap prodavnici koju je otvorila u tokijskom modernom kvartu Harađuku, desetine obožavalaca je uzbuđeno čekalo da se fotografišu sa mladom Francuskinjom, ili da kupe njene konzerve proizvoda od maćća sa ukusom jagode ili bele čokolade. „Maćća je vizuelno veoma privlačan“, kaže Ela.

Do danas je svoje proizvode iz radionice u japanskoj  prefekturi Mie, prodala u 133.000 konzervi. Pokrenut u novembru 2023. godine, njen lokal sada ima osam zaposlenih.

„Potražnja nije prestala da raste“, kaže ona.

U 2024. godini, maćća je činio više od polovine od 8.798 metričkih tona zelenog čaja izvezenog iz Japana, prema podacima Ministarstva poljoprivrede – dvostruko više nego pre deset godina.

Tokijska prodavnica čaja “Jugecudo”, u turističkom  delu tokijske bivše riblje pijace Cukiđi, pokušava da kontroliše nivo zaliha s obzirom na rastuću potražnju.

„Ne namećemo strogo ograničenja kupovine, ali ponekad odbijamo da prodamo velike količine kupcima za koje se sumnja da ih preprodaju“, rekao je menadžer prodavnice Šigehito Nišikida.

„U poslednje dve ili tri godine, pomama se pojačala: Kupci sada žele sami da prave maćća, na način koji može da se vidi na društvenim mrežama“, dodaje on.

Anita Džordan, 49-godišnja australijska turistkinja u Japanu, kaže da su njena „deca opsednuta maććom“.

„Poslali su me u misiju da pronađem najbolji“, nasmejala se ona.

( Izvor: “Džapan Times” )