Japanci jedva čekaju kraj aprila, kako bi nekoliko državnih praznika spojili i odmarali se nedelju ili više dana – grupa praznika zajedno nazvana “zlatne nedelja”. Prva zlatna nedelja praznovana je 1901. godine, kada je na presto te zemlje stupio pokojni car Hirohito, čiji rođendan je bio 29. aprila i tada postao državni praznik. Pošto su radnički sindikati u Japanu odbijali da rade za 1. maj – Međunarodni praznik rada, a posle njega 3. maja bio Dan ustava i 5. maja Dan dečaka, začas je spojen niz prazničnih dana, koji je nazvan “Zlatna nedelja”.

Kada bi vikendi padali zgodno, Japanci bi dobili i po 10 -12 dana praznika zajedno, ostajali bi kod kuća, putovali u zavičaj ili u inostranstvo. “Zlatna nedelja” izgledala je kao jedna velika selidba čitave 63 godine, dok je vladao Hirohito – mnogi Japanci su negde putovali, naročito posle 70-ih godina 20. veka, kada je počeo ekonomski uspon te zemlje.

Hirohito je umro 1989, a da narod ne bi izgubio dugi odmor, kada je na vlast te godine stupio njegov sin car Akihito, 29. april je prvo nazvan Dan zelenila, a, 2019, dolaskom cara Naruhita, 29. april nazvan je Danom Šjova (naziv ere vladavine Hirohita), a 4. maj je postao novi praznik Dan zelenila, kako bi dani praznika bili spojeni. Sa novim praznicima, Japan ima ukupno 16 državnih praznika – verovatno najviše na svetu.

Tajna mnogo praznovanja u zemlji poslovično vrednih ljudi leži u psihi Japanaca, koji ne vole da se odmaraju dok drugi rade. Zbog toga se u toj zemlji godišnji odmori malo ili skraćeno koriste, a, pored državnih praznika, tokom godine ima još mnogo verskih praznika i drugih okupljanja i svečanosti, pa je vremena za odmor stvarno mnogo.