Piše: Dragan Milenković
U podne 12. juna 2021. tačno je 45 godina od kako su u Beograd u zvaničnu posetu stigli japanski krunski princ Akihito i princeza Mićiko. Oni su u Jugoslaviji boravili od 12. do 15. juna 1976. godine. Akihito i Mićiko su roditelji sadašnjeg japanskog cara Naruhitoa. Bila je to jedina poseta pripadnika Carske kuće Japana Beogradu u istoriji.
Iako kratka, poseta je bila veoma sadržajna. Od sletanja na aerodrom Surčin oko 11.30 Akihito je u pratnji potpredsednika Vidoja Žarkovića položio venac na Avali imao ručak u SIV-u, zasadio drvo u Parku prijateljstva, obišao PKB, uručena mu je Zlatna plaketa Beograda. Osim princeze Mićiko, Akihita je pratilo petoro funkcionera dvora i Japanske vlade, kao i oba ambasadora.
Po podne istog dana 12. juna po podne Akihito i Mićiko, sa pratnjom, odleteli su u Dubrovnik, gde su posle svečane večere (domaćin predsednik dubrovačke opštine) prespavali u hotelu “Kroacija” u Cavtatu.
13. juna , su posle šetnje Stradunom, otišli kolima u Kotor, posle obilaska grada odvezli su se do Svetog Stefana, a po podne nastavili avionom u Skoplje.
14. juna predsednik Tito je gostima priredio ručak u Belom dvoru. Akihitu je uručen Orden jugoslovenske zvezde sa lentom. Princ Akihito je Vidoju Žarkoviću uručio Orden prvog reda izlazećeg sunca.
Po podne avionom iz Beograda su odleteli u Ljubljanu. Iz Ljubljane su kolima otišli na Bled, gde su prenoćili u hotelu „Golf“.
Ujutru 15. juna su, posle razgledanja jezera, krenuli prema aerodromu, obišavši usput gazdinstvo jednog poljoprivrednika. U 11,25 su poleteli.
Srbija i Japan uspostavili su diplomatske odnose 1882, kada je Kralj Milan, prvi vladar Srbije posle sticanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878, posle svog krunisanja u martu 1882. obavestio japanskog cara Mucuhitoa (posmrtno ime Meiđi) o nezavisnosti Srbije. Car Mucuhito mu je odgovorio, čime su odnosi uspostavljeni. Iduće godine navršiće se 140 godina od uspostavljanja državnih odnosa Srbije i Japana.
Do Drugog svetskog rata postojala su samo počasna konzularna predstavništva dve zemlje.
Na Mirovnoj konferenciji sa Japanom u San Francisku 8. septembra 1951, uz učešće 49 zemlje, od pozvanih zemalja nisu prisustvovali predstavnici Indije, Burme i Jugoslavije, ali je Jugoslavija dostavila izjavu da nema nikakvih potraživanja od poraženog Japana. Sporazum iz San Franciska stupio je na snagu u aprilu 1952, čime je okončana američka okupacija Japana.
Diplomatski odnosi Socijalističke Jugoslavije i Japana uspostavljeni su 1952. godine. Prva državna poseta Japanu ostvarena je 1968, posetom predsednika Tita i supruge Jovanke od 8. do 15. aprila.
Bila je to veoma zapažena poseta, jer je Jugoslavija tada bila cenjena kao osnivač Pokreta nesvrstanih i socijalistička zemlja sa sopstvenim putem. Japanski car Hirohito došao je do aviona kojim je jugoslovenska delegacija sletela u Tokio, da lično dočeka Tita, što je bilo zapaženo i u japanskim i stranim medijima. Sedmodnevna poseta bila je neuobičajeno dugačka, ispunjena veoma bogatim programom.
Posle te posete odnosi su napredovali. U Beogradu je bilo mnogo predstavništava japanskih kompanija, kao i predstavništvo Japanske organizacije izvoznika (Džetro), tada jedinog u jednoj socijalističkoj zemlji.
Nekoliko godina u Beogradu je postojala Japanska osnovna škola sa šezdesetak dece japanskih predstavnika i diplomata, što kasnije nikada nije ponovljeno.
Zbog starosti japanskog cara, uzvratna poseta ostvarena je tako što su princ Akihito i princeza Mićiko 1976. posetili našu zemlju.
Akihito je stupio na presto 1989, posle smrti svog oca Hirohita i vladao je do 2019, kada se odrekao prestola zbog zdravstvenog stanja. Svih 30 godina vladavine car Akihito i Mićiko su u različitim prilikama (intervjui i susreti sa jugoslovenskim i srpskim političarima) podsećali na prijatno vreme provedeno u poseti našoj zemlji.
Na prvoj fotografiji su prinčevski par u razgovoru sa Ljiljanom Glumac, koja je pre toga studirala u Japanu, a tokom posete pratila novinare iz Japana, kao funkcioner SSINF-a i prevodilac.
Fotografije iz vremena Titove posete Japanu su iz porodične arhive Dr Teodore Dore Beljić, čiji otac je kao diplomata tada bio u našoj ambasadi u Tokiju.
Zahvaljujemo se i Ljiljani i Dori.