Japanac Šođi Morimoto završio je fakultet, magistrirao fiziku, radio nekoliko poslova, ali je u 37-godini shvatio da on najbolje zna „da ne radi ništa!“ Objavio je oglas da iznajmljuje sebe u leto 2018, ali da, osim svog prisustva uz klijenta, ne nudi nikakve usluge. I otada njegov posao cveta! On iz kuće izlazi rano, a vraća se u kasne sate, a sve to vreme ne radi ništa. On jednostavno dolazi na dogovoreno mesto, da provede određeno vreme sa osobom koja ga je iznajmila, razgovaraju, jedu i piju zajedno ako je vreme obroka, šetaju se, razgledaju nešto, razgovaraju na različite teme, a onda se rastanu.

Šođi naplaćuje osnovnu cenu od 10 000 jena (isto u dinarima), troškove dolaska na željeno mesto metroom i troškove jela i pića, ako se nešto konzumira. On nema nikakvih potreba dok je sa klijentom i samo ga prati u njegovim željama. Ponekad to je cena na sat, ponekad na duže, zavisi od toga šta klijent traži i koliko to odgovara Šođiju. On za sebe kaže da je čovek koji ume da sluša, ne komentariše uvek mnogo, zavisi od inspiracije, ali je strpljiv i može da u dobroj atmosferi provede vreme sa klijentom.

Zahtevi klijenata su ponekad čudni: da bude prisutan dok žena saopštava da se razvodi od muža, da stoji iza klijenta kome se sudi, da samo sluša žalbe usamljenih i nezadovoljnih ljudi, da sa čovekom razgleda hotel sa pet zvezdica, ali odbija, naprimer, ako mu neko traži da mu nešto kupi i donese negde. „To bi već bio rad, a ja ne želim da bilo šta radim“, kaže Šođi. Odbio je takođe zahtev čoveka da ga sluša o tome kako je ubio nekoga, ali, iz razumljivih razloga nije smeo nikome o tome da priča. Takođe, odbio je čoveka koji je želeo da ga uvuče u neku versku sektu.

Što je najinteresantnije, njegova popularnost raste, on objavljuje knjige koje se prodaju, takođe animirani film o njemu mu donosi prihode, plaćaju ga da gostuje u TV emisijama, ali on i dalje mirno prvenstveno radi „svoj posao“.

Šođi Morimoto je postao neizmerno popularan u Japanu, o njemu je već emitovana televizijska serija, broj pratilaca na Tviteru i drugim društvenim mrežama mu je preko 270 000, a on svima kaže i to da njegova ideja nije originalna. Ideju je „pokupio“ od poznatog blogera, koji se zove Taiići Nakađima i koji je sebe iznajmljivao da bude „profesionalni gost“ na skupovima, druženjima, svugde.

„Iznajmljivanje ljudi“ je zapravo uobičajena pojava u Japanu. Od iznajmljivanja ljudi koji sa nekim treba da idu na ručak, da gledaju film u bioskopu, da kupuju, hrane ljubimce zajedno, ali i radi spašavanja romantične veze,ili radi ubeđivanja roditelja da imaju partnera, do komičara ili Deda Mraza, posao cveta. Ljudi čak angažuju glumce koji bi se predstavljali kao drugi roditelji njihove dece.