Japanorama

JAPANSKI MUŠKARCI

Piše: Alma Okađima


Prošlog puta sam pisala o japanskim ženama, a sad je došao red i na muškarce.
Kako japanke dele muškarce?
Koji tip muškarca se vama svidja?

Za mene je japanska popularna tipologija muškaraca bila otkriće pre desetak godina, a naučila sam je tako što sam često mogla čuti novostvorene složene reči koje su počele da se koriste svakodnevno.

Japanke dele muškarce na dva osnovna tipa i to su : nikušoku-kei ili tip mesoždera i soušoku-kei ili tip biljojeda. Bila sam sa drugaricom Ajumi u vozu, kad sam je pitala da mi objasni značenja tih novoskovanih reči i ona je krenula od ovog drugog tipa, jer je, navodno, njih lakše opisati i pokazati u vozu, obzirom da su većina.

Započela je svoje objašnjenje ovako: “Seti se kako izgleda žirafa! Ima dugi vrat, tanka je i hrani se lišćem, nije agresivna, i ne napada nikoga”. Onda mi je pokazala jednog Japanca koji je stajao blizu nas i rekla: “On je biljojed, kao i žirafa”. Imao je bledunjavo, lepuškasto lice, pitomu facu, i zapazila sam da nije imao nijednu dlaku na licu.

Azijati su, inače, manje dlakavi nego druge rase, i, pored toga, u Japanu većina muškaraca uklanja dlake laserom ne samo sa nogu i ruku, već i sa lica. Često čupaju i oblikuju obrve, a stariji muškarci se obavezno i farbaju, jer smatraju sedu kosu staračkom, i ne toliko lepom. Ti takozvani “biljojedi”, obično ne prilaze devojkama prvi, nego pasivno čekaju da devojka s njima započne razgovor. U odnosima su blagi ali pomalo djeluju i indiferentno, nemaju veliku želju da prave porodicu, ali su verni su, što devojke visoko cene.

Zbog njihove neagresivnosti i pouzdanosti, većina Japanki će izabrati baš takvog partnera. Drugi tip je “mesožder “, “pravi” ili “alfa” muškarac. Oni su agresivniji, ne depiliraju se, ne farbaju kosu, aktivni su u ljubavi i traže avanture. U skladu s tim, oni su temperamentniji, strastveniji i dominantniji u vezama.

Međutim, za njih vlada mišljenje da su nepostojani u ljubavi i da često prave ljubavne izlete. Ovaj tip muškaraca uglavnom postaje manjina u Japanu, jer su ih popularni biljojedi skoro pa iskorenili.

Dok “biljojedi” vole da provode više vremena kod kuće, u mirnijoj atmosferi, ne izlaze i ne troše novac , samopouzdani i aktivni ”mesožderi” uživaju da izlaze na nove sastanke i idu često u skupe barove. U poslednjih par godina, ova tipologija se proširila i tako su sad postali popularni izrazi kao što su tounju-kei ili “tip-sojino mleko” ili danđiki-kei ili “tip koji posti”.

Navodno “tip-sojino mleko” su feminizirani, vode računa o prehrani, drže dijetu, ulepšavaju se i lepo oblače, idu kod manikira i pedikira, i najvažnije im je da lepo izgledaju i na taj način privlače pažnju suprotnog pola.
To su tipični “metro-seksualci”, koji, za razliku od “biljojeda”, troše jako puno novca na svoj izgled.

S druge strane, “tip koji posti” se odnosi na muškarca koji je često aseksualan, nije zainteresovan za veze ili odnose, ili bolje rečeno “fizičku stranu veze” , već više voli da provodi vreme samostalno. Ako i nađe partnerku, on jako ceni svoju slobodu i vreme koje provodi sa svojim prijateljima.

Tipologija se danas razvila, pa tako postoji i “tip psa” koji traži pažnju i voli da se mazi, “tip mačke” koji ne koketira sa devojkama i više je “kul”, pa “otaku tip “ koji voli stripove i animirane filmove i opsesivno je fokusiran na jedan jedini hobi, kao recimo, sakupljanje vozova-igrački, određenu muzičku grupu, novu tehnologiju…

Ako biste pokušali(e) da napravite tipologiju muškaraca u Srbiji, kako bi ona izgledala?