Prošlo je sedamdeset pet godina od kako je 6. avgusta 1945. američki bombarder bacio atomsku bombu na japanski grad Hirošimu. Tri dana kasnije bačena je još jedna bomba, na grad Nagasaki. U tim prvim ikada atomskim napadima na gradove naseljene ljudima poginulo je odmah preko 200 000 civila, ogroman broj ranjen i ozračen, a svake godine otada od posledica eksplozije umiralo je između 4 i 5 hiljada ljudi, što iznosi bar još 375 000 žrtava. Najveći broj njih bili su civili, veliki deo deca, žene, stari. Amerikanci su tvrdili da su tim bombama primorali Japance na predaju, što, kako dokumenti dokazuju, uopšte nije bilo tačno. Japanci su se predali zbog toga što je 9. avgusta, odmah posle napada na Nagasaki, u rat ušao SSSR, a Japan je shvatao da protiv dva jaka protivnika ne mogu dugo da izdrže. Na Carskom ratnom savetu, održanom 9. avgusta 1945, atomske bombe kao razlog za kapitulaciju nisu ni pomenute. Američke bombe, kasnije se to utvrdilo, bile su signal savezniku SSSR-u, koji je uoči kraja rata u Vašingtonu već bio viđen kao protivnik.

Na sedamdeset petogodišnjicu atomskih eksplozija objavljene su mnoge do sada nepoznate fotografije Hirošime i Nagasakija uoči eklsplozije. Neke od tih fotografija su obojene. Na ovoj kasnije obojenoj fotografiji je jedna porodica iz Hirošime, kako, ne sluteći ništa, uživa u ukusnim lubenicama tog vrelog leta. Oni su, najverovatnije, svi našli smrt samo nekoliko dana kasnije.