U PILOTSKOJ akademiji SMATSA u Vršcu, u kojoj je za šest decenija postojanja obučeno oko 2.000 pilota iz svih krajeva sveta, ove godine nastavu prvi put pohađa jedan – Japanac. Ne bi to bilo toliko neuobičajeno, jer je ranije bilo studenata i iz daleke Australije i Amerike, da Džunija Sakahura, 29-ogodišnjak iz Osake, u Vršac nije „doneo“ i specifične navike, svojstvene njegovom narodu.
Pre svega, poštujući vreme, koje se u Japanu izuzetno ceni, Džunija svakog jutra dolazi na akademiju tačno u šest sati. Nikada nije zakasnio ni minut. Kući odlazi tek u četiri po podne, iako se predavanja završavaju mnogo ranije. Za njega je to, kaže, potpuno normalno, jer ih takvom odnosu prema obavezama uče još odmalena. Specifično je i to što je letos na akademiju dolazio biciklom, a, kada je došla zima, kupio je automobil. Naravno, japanske marke „micubiši“.
Profesori za njega kažu da je za nijansu disciplinovaniji, kooperativniji i uporniji od ostalih studenata, zahvaljujući čemu je, između ostalog, za samo šest meseci uspeo da usavrši znanje engleskog jezika, koje je na početku školovanja bilo poprilično loše.
– Za naše uslove, takav model ponašanja jeste dosta neuobičajen, ali Džunija daje dobar primer ostalim studentima. Ulaže veliki trud, kako bi prevazišao jezičku barijeru i savladao gradivo – kaže instruktor letenja Aleksandar Popović.
Ovaj Japanac je dokaz i da nikada nije kasno ostvariti svoje snove. Zbog finansija nije bio u mogućnosti da se u svojoj zemlji školuje za pilota, pa je završio ekonomski fakultet i radio u toj struci. Pre godinu dana došao je u Srbiju na stručno usavršavanje, a u maju odlučio da promeni život iz korena i upiše akademiju.
Pored svih obaveza oko akademije, Džunija Sakahura pronalazi vremena i da svakodnevno ide u Gradsku biblioteku u Vršcu, gde uči naš jezik. Zasada mu dobro ide, pa nam je na solidnom srpskom rekao da mu je najteže da savlada padeže, ali i da voli svojim prijateljima sa klase da pravi japansku hranu i iznenađuje ih novim receptima.
SRBI UŽIVAJU
JAPANCU je u prvom susretu sa Srbijom i našim načinom života, najčudnije bilo to što mladi najviše vremena provode u kafićima.
– Najveća razlika između naših dvaju naroda je u tome koliko cenimo vreme. Vi, Srbi, niste u tolikoj žurbi, dok mi moramo da vodimo računa o svakom minutu. Ništa u Japanu ne sme da kasni, pa ni vozovi. Mnogo više uživate u životu, u druženjima sa porodicom i prijateljima, što mi se dopada. Japanci su mnogo zauzeti i uvek izgledaju umorno. Uživaju samo vikendom.
ŠTEDEO ZA ŠKOLOVANJE
– JAPANSKI studenti uglavnom biraju škole u Americi, Kanadi i na Novom Zelandu, a mene je zainteresovala Srbija, jer sam se sa njenom kulturom i istorijom upoznao još na fakultetu. Za pilotsku akademiju sam čuo pre pet godina. Tada sam počeo da štedim novac za školarinu, i eto me sada ovde – priznaje ovaj Japanac.
( Izvor – NOVOSTI )