Mali Japanci organizovano jedu u školama. Obroci su obavezni u svim osnovnim školama, najvećem delu srednjih, a ima ih i u nekim višim školama. Na univerzitetima ishrana u menzama nije obavezna, ali je veoma jevtina i popularna.

Jelovnike u školama pripremaju u posebnim službama Ministarstva obrazovanja, a oni se često menjaju, prateći trendove u ishrani, ali i utičući na izmenu nekih navika.

Obavezna ishrana u školama uvedena je posle završetka Drugog svetskog rata, kao jedna od mera zaštite stanovništva od gladi, koja je tada vladala u celoj zemlji. Iako je Japan, posle ekonomskog buma, postao zemlja imućnih ljudi, obavezna ishrana u školama je ostala. To je najbolja prevencija protiv delikvencije mladih, jaka brana stvaranju nejednakosti, ali i efikasan način da se zaustave uticaji ulice i droge.

Kad osnovci ujutru uđu u školu, iz dvorišta ne mogu da izađu sve dok se nastava ne završi. Nema pretrčavanja ulice, da se kupi kifla, hamburger, palačinke. Svaki minut boravka u školi je predviđen i istovremeno se koristi i za vaspitanje.

Kao što možete da vidite na videu, osnovci zajedno jedu sa učiteljima ili nastavnicima, učestvuju u pripremanju, donošenju služenju hrane, a učionice i sve prostorije u školi, uključujući toalete i fiskulturne sale, čiste takođe osnovci. Nema čistačica, čikica i tetkica.

Zbog toga ima veoma malo otpadaka u školama, jer oni koji ih čiste uzdržavaju se da ih ne zaprljaju.