U Beogradu je pre više godina, u parku Tašmajdan, zasađeno drvo koje potiče iz japanskog grada Nagasakija. To je japanska jabuka ( na japanskom KAKI ), drvo sa žutim plodovima koje povremeno možemo da nađemo i na našim pijacama.
Možda to i nije jedino drvo japanske jabuke u Beogradu, a sigurno nije u Srbiji, gde se sve više gaji, ali ovo drvo na Tašmajdanu je neobično. Ono je poteklo od semena iz ploda nađenog na drvetu koje je 9. avgusta 1945. godine preživelo atomsku eksploziju u japanskom gradu Nagasakiju.
Seme je u Nagasakiju pronašao Dr Masajuki Ebinuma, posadio ga i 1994. godine odgajio prvo stablo iz niza koje će na engleskom jeziku dobiti ime «Kaki tree project ». Ebinumi se pridružio japanski umetnik Tacuo Mijađima, koji je projekat začeo 1966. godine u okviru svoje neprofitne organizacije «Oživeti vreme». Mijađima je drveće poteklo od tog «bombardovanog» drveta iz Nagasakija presađivao širom sveta, pa sada mogu da se nađu u parkovima i vrtovima širom Zemljine kugle.
Godine 1999. Mijađima je drvo prikazao na 48. Bijenalu u Veneciji u Japanskom paviljonu, kao svoj umetnički poduhvat, a 11. marta 2001. sadnica japanske jabuke iz Nagasakija je stigla i u Beograd. Na internetu se mogu pronaći i imena nekolicine naših sugrađana koji su učestvovali u ovom poduhvatu, a jedno od njih je Aleksandar Đorđević, menadžer u oblasti poslovanja i jedan od pokretača medijske manifestacije «Noć reklamoždera».
Bila je subota 11. marta i tačno 13.00 časova, kada su, posle predstave «Ljubav na prvi pogled» u pozorištu «Duško Radović» prisutni izašli da u parku prisustvuju sađenju drveta koje je preživelo atomsku eksploziju. Sađenje drveta bilo je deo hepeninga, u okviru koga su poslenici Malog pozorišta prikazali ambijentalnu lutkarsku animaciju posvećenu buđenju proleća i rađanju života. Bila je to dobrodošlica drvetu, koje je u Beograd stiglo iz daleka i koje je, nadamo se, posle sada već punih šesnaest godina, Beograd i zavolelo.
Uvek kada se nađem na Tašmajdanu, kad mogu, prođem pored drveta KAKI, pogledam da li je u dobrom stanju i kako je raspoloženo. Bilo je jeseni kada sam na drvetu video nekoliko malih plodova, ali ih najčešće ne zateknem. Nadam se da plodove bere neko ko to drvo voli i ko te plodove koristi na najbolji mogući način – da njime obraduje neko dete.