Inazo Nitobe (1862-1933) je bio istaknuti japanski naučnik i državnik. Otac mu je bio samuraj, vazal feudalca koji je pripadao klanu Nambu u Morioki, gde je Nitobe rođen. Pravo ime mu je bilo Inanosuke. U devetoj godini života otišao je u Tokio, gde ga je usvojio ujak Tokitoši Ota. Studirao je u Japanu na poljoprivrednom fakultetu univerziteta u Sapporou, koji je bio pod hrišćanskom upravom, pa je tako postao hrišćanin. Posle toga je počeo studije engleske književnosti i ekonomije na Tokijskom univerzitetu, ali je ubrzo otišao u Sjedinjene Američke Države, gde je studirao ekonomiju i političke nauke na Univerzitetu Džon Hopkins. Studirao je i u Nemačkoj na univerzitetima u Berlinu, Bonu i Haleu, gde je i doktorirao. Izabran je za predsednika Carskog univerziteta u Tokiju i bio osnivač Tokijskog ženskog univerziteta. Postao je poznat kao „otac japanskog liberalizma“. Kao prvi japanski profesor gostovao je u Americi. Njegova knjiga “Bušido – duša Japana”, napisana na engleskom za zapadne čitaoce i objavljena 1900. godine, naišla je na izuzetan prijem i doživela brojna izdanja u mnogim zemljama. Knjiga “Bušido – duša Japana” tek je kasnije prevedena na japanski jezik. Njegova celokupna dela sabrana su u dvadeset pet tomova, a izabrana dela na engleskom jeziku izdata su u pet tomova.
Cunetomo Jamamoto (1659-1719) bio je samuraj na posedu Saga, oblast Hizen, a služio je feudalnom gospodaru Micušigeu Nabešimi. Kada mu je gospodar umro, Jamamoto nije želeo da pređe u službu novog gospodara, već se povukao u planine, živeći kao pustinjak. Svoja znanja, misli, ideje usmeno je saopštavao u vremenu od 1709. Do 1716 samuraju Taširou Curamotou, koji ih je sakupio I objavio pod naslovom “Hagakure” ( Skriveni listovi )
