Piše: Alma Okađima

U Japanu ćete često dobiti poklon bez razloga, jer je to jednostavno deo njihove kulture i tradicije. Kad se nalazite sa prijateljima, obično se za svakoga pripremi po mali poklon, a najvažnije je da bude lepo upakovan.

Dva puta godišnje, leti i zimi, se kolegama sa posla, rodbini ili najbližim prijateljima šalju se pokloni koji imaju i naziv: oseibo i oćjugen. Obično su u ceni do 5000 jena (otprilike 5000 dinara ), a sastoje se od kućnih potrebština kao što su deterdženti za pranje veša, jestiva ulja ili nešto za jelo.Ova tradicija bledi među mladom generacijom, jer smatraju to kao pritisak i bespotrebno trošenje novca.

Daju se pokloni i za rođendane, Božić, Dan zaljubljenih (Valentinovo) koji su prihvaćeni sa Zapada, jer je važno darovati. Čak devojke i žene za Dan zaljubljenih daju čokolade svim kolegama na poslu, devojčice – očevima i zovu ih “giri čoko”, jer nisu “prave” ili stvarno iz ljubavi, nego “iz dužnosti”.

Ovog aprila se mom sinu i snaji rodila devojčica po imenu Una. Dobili su puno poklona od svih svojih prijatelja i to ništa ne bi bilo čudno, da se pokloni ne moraju vratiti. Nešto se šalje za uzdarje. Ta razmena darova je tradicija i kultura Japana. Ja sam sinu i snaji, po našem običaju, dala novac i još neke stvarčice koje sam kupila u Sarajevu.

Juče je, od sina i snaje, meni i Tarou, stiglo iznenađenje kojem sam se najmanje nadala. Poklon je stigao poštom u velikoj kutiji. Otvorim tešku kutiju, u kojoj je bila kesa pirinča, težine 2850 grama, baš sa koliko se Una rodila, sa njenom fotografijom na kesi na kojoj piše: “U porodicu Okađima je stigla “Šin mai” (što znači “prinova”), tako glasi i izraz za novi pirinač – pirinač iz ovogodišnje berbe. To “šin mai” stoji uvek na vrećama pirinča (koje se u Japanu kupuju od po kilogram, 3,5 ili 10kg) i znači “pirinač ubran ove godine”, a on je garantovano najukusniji.

Ovakav poklon se zove “oivai no okaeši” ili “uzvratni poklon za dobijeni poklon”.  Oni su meni i Tarou poslali takav poklon! Ali ne samo nama, nego su iste takve kese pirinča poslali svim prijateljima od kojih su dobili “oivai” (poklon za rođenje).

Tako da su moj sini snaja, kao mladi roditelji, sa tom kesom pirinča želeli da pokažu i pažnju i zahvalnost za poklone koji su dobili, a nama dali priliku da iskusimo kako izgleda kad su u naručje zagrlili svoju bebu.

Ja koja u Japanu živim već skoro 40 godina se i dan danas iznenadim i obradujem tim lepim japanskim običajima. Ovakvih ideja u Japanu ima veoma  mnogo!  Možeš da odeš i direktno u prodavnicu pirinča i naručiš takav poklon, ali mislim da su oni našli snabdevača preko interneta, poslali fotografiju, ime, datum rođenja i propratni tekst – tekst kao zahvalnicu, kao i adrese ljudi kojima treba poslati.

Mi smo jednom sličnom prilikom Tarovom kolegi poslali igračkice kad mu se rodio sin i isto tako smo, za uzvratni poklon, dobili veliku drvenu kutiju sa raznobojnim tankim rezancima “somen“ ( sa slikom i opisom deteta).

Lep običaj!