Dragi čitaoci,

Veliko mi je zadovoljstvo da mogu ponovo da pišem za vas.

Prethodne godine sam bila prilično zauzeta master radom i poslom pa nisam mogla dovoljno da vam se posvetim, ali mi je drago da je sve prošlo kako treba i da vam se ponovo vraćam.

Imala sam sreće da sam temu master rada mogla birati sama, pa sam pišući rad naučila nešto novo. Tema rada bila je iz oblasti fonologije, oblasti koja proučava glasovni sistem jezika. Ova oblast mi je uvek bila zanimljiva pa sam odabrala temu poteškoće u izgovoru engleskog kao stranog jezika sa kojima se japanski maternji govornici susreću u učenju.   

Dok sam pisala rad, moram istaći da mi je teško bilo upoređivati engleski i japanski jezik, jer o japanskom fonetskom sistemu znam veoma malo, ali mi je literatura pomogla u tome. Takođe, moram reći da su mi i redovni učenici Japanci dosta pomogli u praktičnom delu rada, pa su čitali zadate rečenice, paragrafe i reči, jer je trebalo upoređivati izgovor različitih grupa japanskih govornika, dece i odraslih i veoma sam ponosna na njih.

Kada sam završila i odbranila rad, bila sam veoma ponosna jer sam pišući ga stekla nova znanja o japanskom fonetskom sistemu, ali zadovoljna i činjenicom da u pisanju nisam bila sama. Iako mi je bilo teško naći literaturu prilagođenu mojim potrebama, pomoć učenika u praktičnom delu rada mi je davala snagu da nastavim dalje i u meni je probudila radoznalost da ispitam koji faktori utiču na poteškoće u izgovoru engleskog kao stranog jezika, kao i da postavim hipoteze na koje bih kroz praktičan rad sa učenicima našla odgovore i ublažila njihove poteškoće u učenju jezika.

Ovog puta ću sa vama podeliti jednu lepu priču koja je razlog da se trudim da učenicima prenesem znanje na najbolji mogući način.

Pre mesec dana proslavila sam rođendan.

Dan mi je protekao druzeći se sa prijateljima i porodicom, i tada nisam ni sumnjala da ću se toliko obradovati samo jednoj poruci na društvenoj mreži.

Kada se druženje privelo kraju, želela sam da  se na društvenim mrezama zahvalim svima na čestitkama i lepim željama.

Od bivšeg učenika sa Tajlanda sam dobila iskrenu čestitku u kojoj je izrazio želju da mu pošaljem svoju adresu. Moram pomenuti da su i Japanci imali iste namere, ali zbog pravila škole da sa trenutnim učenicima ne sarađujemo van časova to nije bilo moguće. Ono što sam primetila radeći u školi jeste da su ljudi u Aziji skloni da se zahvaljuju na pomoći tako što daju poklone. Kao što sam već pomenula, nekoliko japanskih učenika je imalo nameru da mi pošalje poklon i time se zahvali na mom trudu i i znanju koje im prenosim svakodnevno.

Tako na primer, jedan od mojih redovnih učenika ima interesantan hobi. Bavi se izradom nakita, pa je od materijala koji ima hteo da mi napravi i pokloni narukvicu. Poklon nisam mogla da primim zbog pravila škole, ali me je dirnula njegova namera da mi se na taj način zahvali. Osećala sam se kao da sam primila poklon, a još par Japanaca je pitalo da mi pošalju japanske čokolade Neki su mi čak nudili da posetim Japan i pozvali me da budem gost u njihovim domovima, što mi je jedan od najlepših poklona. Često me podsećaju na to da kadgod poželim da odem u Japan, uvek im se mogu javiti, a oni će me ugostiti najbolje što mogu.

“Teacher Nena, could you please send me your address? I talked to my parents, and we really want to send you a birthday present. I know you have met me only online, and if you are scared, it’s ok not to send it to us.”

Ovako je izgledala poruka bivšeg učenika sa Tajlanda.

Veoma me je iznenadila, pa sam je morala pročitati još jednom.

Bez razmišljanja sam poslala učeniku adresu, zato što vise ne uči engleski jezik kod mene, pa sam znala da samim time neću prekršiti pravila škole i bilo mi je drago da svojim trudom i zalaganjem doprem do srca jednog petnaestogodišnjeg dečaka.

Posle par dana poslao je poklon koji mi je stigao brže nego što sam očekivala.

Radi privatnosti učenika ne bih pominjala šta je bilo u njemu, ali mi je veliko zadovoljstvo da podelim sa vama da sam dobila tradicionalni poklon sa Tajlanda, kao i najiskreniju čestitku učenika i njegove porodice.

Poklon svakako čuvam kao uspomenu na učenika.

Iako se ispisao iz škole, ostali smo u kontaktu i pripremam se da i ja njegov rođendan ulepšam nekim originalnim poklonom.

Ovaj poklon mi je samo podstrek da u svom poslu budem što bolja i uverila sam se da učenici umeju da cene moj trud, a njihovo “Thank you very much. I will book you again” i “Mata ne” kako kažu japanski učenici (vidimo se ponovo) mi je najveći i najlepši poklon.

Piše: Nevena Mirković

Profesorka engleskog jezika u onlajn japanskoj školi stranih jezika