Jedan od najuspešnijih ambasadora Japana u Srbiji gospodin Rjuići Tanabe ( 2003 – 2005 ) , jedna je od osoba koje su uticale na Japansku kompaniju NITEC da uskoro otvori fabriku električnih motora u Novom Sadu. Prenosimo njegov intervju dnevnom listu “Borba”, koji je dao pred samo okončanje mandata u našoj zemlji.

Intervju japanskog ambasadora “Borbi” (proleće 2015)

---

Razgovor vodila: Gordana Tomljenović

Piše: Dragan Milenković

---

Ambasador Japana u Srbiji i Crnoj Gori Nj.E. Rjuići Tanabe posetio je “Borbu” pred kraj svog mandata u našoj zemlji i , u razgovoru sa vodećim ljudima lista i članovima redakcije, za “Borbu” dao ekskluzivni intervju.

“Borba” je intervju ambasadora Japana objavila na srpskom i u svom nedeljnom izdanju na engleskom jeziku

“Srbija i Crna Gora imaju potencijale za ekonomski uspeh i razvoj, ali je za to neophodan nacionalni konsenzus na svim nivoima i jasno postavljeni cilj, na kome će raditi ne samo vladine institucije, nego i svi gradjani. Pored toga, zemlja treba da intenzivno nastavi da radi na poboljšanju opšteg imidža u medjunarodnoj javnosti, stvorenog u godinama ratova i sankcija.

Posebno veliki potencijali leže u oblasti turizma, jer Srbija i Crna Gora imaju lepe predele i bogatu i dugu istoriju i kulturu, ali i u industriji i drugim granama privrede, kojima su neophodni prestruktuiranje i reforme.

Japan i njegova vlada i narod nastaviće da podržavaju reforme u Srbiji i Crnoj Gori, i zajedno sa vladom u Beogradu nastaviti da radi na stalnom poboljšanju odnosa dve zemlje, kao deo svojih stalnih angažovanja u oblasti Zapadnog Balkana”.

Ovo je u iscrpnom ekskluzivnom intervjuu za dnevni list “Borba” rekao G. Rjuići Tanabe, ambasador Japana u Srbiji i Crnoj Gori, koji je, na kraju svog skoro dvoipogodišnjeg mandata, posetio naš list i razgovarao sa članovima redakcije i rukovodećim timom “Borbe”.

Na kraju mandata

“U poslednjih dve godine i četiri meseca, koliko sam proveo u Srbiji i Crnoj Gori, automobilom sam prešao skoro 46 hiljada kilometara. Posetio sam mnogo gradova i sela i susretao se sa prijateljski nastrojenim ljudima, koji su me dočekivali toplog srca, ali i sa puno interesa za japansku kulturu i za moju zemlju Japan.

Kad sam, na početku mandata, stigao ovde, pomislio sam:” Evo me ponovo u Evropi”, jer Beograd, kao i drugi evropski gradovi, ima dugu i interesantnu istoriju. Na ovom kontinentu proveo sam mnogo vremena – deset godina u Nemačkoj i dve godine u Austriji. Za vreme boravka u Austriji, pošto sam tamo bio zadužen da pratim dogadjaje na Balkanu, počele su moje veze sa vašom zemljom.

Tako, sada, na kraju svog mandata, mogu da kažem da sam zadovoljan svojim boravkom i da sam postigao mnogo od toga što sam želeo na početku svog mandata. Zadovoljna je i moja supruga, koju je mnogo toga ovde interesovalo.

Mogu da kažem da je ovo bila za mene izvanredna prilika, kao diplomatu, ali i za čoveka, jer sam imao toliko toga da naučim, iz istorije, kulture…Počeo sam da učim pomalo i jezik, ne samo srpski, jer sam govore uglavnom držao na srpskom jeziku, već pomalo i albanski, zbog čestih boravaka na Kosovu”, rekao je ambasador Tanabe na samom početku intervjua.

Direktni kontakti

On je rekao da je tokom svog mandata imao mnogo aktivnosti, ali i mnogo prioriteta, koje je za to vreme želeo da ostvari. Pošto je u Beograd došao neposredno posle ubistva premijera Djindjića, shvatio je, kako kaže, da će predstavnicima japanske vlade u Tokiju mnogo značiti direktni kontakt sa članovima vlade u Beogradu. Zbog toga je insistirao da što više ministara i vladinih funkcionera iz SCG poseti Tokio i u direktnom kontaktu objasni situaciju u zemlji. Nepun mesec dana posle dolaska ambasadora Tanabea u Beograd tadašnji ministar inostranih poslova Goran Svilanović posetio je Japan, a posle njega još devet članova vlade, dok su sa japanske strane visoki vladini funkcioneri počeli da posećuju Beograd, čime su, kako je rekao, intenzivirani bilateralni kontakti i u direktnim razgovorima potvrdjena japanska namera da podrži reforme u našoj zemlji.

“U to doba bilo je neophodno intenzivirati napore na popravci imidža SCG, koji je i dalje bio opterećen činjenicom da je donedavno zemlja bila u takozvanoj ratnoj zovi i zoni konflikata”, rekao je ambasador Tanabe.

“Zbog toga sam zatražio od svoje vlade da organizuje veliku konferenciju o Zapadnom Balkanu, što je i učinjeno aprila prošle godine. To je bila prva takva medjunarodna konferencija o Zapadnom Balkanu organizovana u Tokiju, a na njoj su učestvovali predstavnici čak četrdeset zemalja, koji su u nekoliko dana imali intenzivne razgovore i diskusije. Na konferenciju su bili pozvani ministri inostranih poslova i privrede zemalja Zapadnog Balkana, a zajedno sa Japanom skup je organizovala Evropska Unija. Bio je to jedan novi vid saradnje sa EU”, rekao je ambasador Tanabe, koji je bio jedan od predsedavajućih tog skupa.

“Cilj skupa je bio da se ponovo vrati interes za zemlje Zapadnog Balkana, a da se istovremeno japanskoj javnosti objasni šta se dešava u Srbiji i Crnoj Gori i regionu”, kaže ambasador Tanabe, naglašavajući da je posle skupa organizovan čitav niz akcija za približavanje i pobošljavanje saradnje izmedju Japana i SCG.

“Na osnovu moje ideje organizovan je skup na temu turizma. Japanci mnogo vole da putuju, čak 60 miliona Japanaca svake godine ode u inostranstvo. Takodje, Japanci posebno vole Evropu, ali o ovom delu kontinenta ne znaju mnogo. Ja sam već bio mnogo proputovao zemljom, znao za njene prirodne lepote, istoriju i kulturu, pa je organizovan skup na koji su došli predstavnici japanskih državnih institucija i turističkih kompanija. “Predstavnici 19 zemalja prisustvovali su ovom skupu u Budvi, a predstavnici Japana prvo su boravili u Beogradu, kako bi se informisali o turističkim mogućnostima cele zemlje”, rekao je ambasador Tanabe. On je naglasio da će se aktivnosti na ovom polju nastaviti i da će svake godine biti organizovan skup na temu turizma u drugom velikom gradu regiona. Ove godine održaće se u Sarajevu, iduće u Skoplju, Tirani, da bi posle toga verovatno ponovo bio organizovan kod nas, verovatno u Beogradu.

“Nadam se da će veoma brzo japanski turisti, posle posete Budimpešti, Beču ili Istanbulu, svratiti i u Beograd, što će dati podstrek razvoju turizma, ali i opštem razvoju u regionu”, rekao je ambasador Japana.

Strana ulaganja

“Sledeća akcija nam je bila promovisanje stranih ulaganja u ovu zemlju, pa smo organizovali seminar za japanske biznismene u Diseldorfu u Nemačkoj. Diseldorf je jedan od centara u kome je koncentrisan japanski biznis u Evropi i u njemu živi preko 7 hiljada Japanaca, uglavnom poslovnih ljudi i članova njihovih porodica.

Posle tog seminara, interes japanskih poslovnih ljudi za SCG se znatno povećao, kao i njihov interes za investiranje ovde, a sve to možemo da zahvalimo skupu u Tokiju i poboljšanju toka informacija”, rekao je ambasador Tanabe.

Sledeći cilj njegovih aktivnosti, kako je rekao, bilo je poboljšanje ukupnih odnosa dve zemlje i saradnja, ne samo na ekonomskom, nego i na planu kulture. “Prošle jeseni počeli smo sa organizacijom Meseca japanske kulture u Beogradu. Počeli smo od Sajma knjiga, tradicionalne manifestacije u Beogradu, gde je Japan dobio svoj štand, a sve je bilo kombinovano sa nizom dogadjaja iz oblasti kulture, organizovanih širom grada”.

Ambasador Tanabe ukazao je i na značaj društava prijateljstava, koja postoje u Srbiji i Crnoj Gori, ali i u Japanu. “ U Japanu imamo čak tri takva društva, od kojih je jedno specijalizovano za razmenu u oblasti kulture, drugo za pobošljanje ekonomske razmene, a svi oni svake godine šalju delegacije u Beograd. Obećali su da će uzeti učešća i u predstojećim Mesecima japanske kulture, a očekujemo još više kontakata gradjana dve zemlje”.

“Pored toga, održan je i Budo taikai, veliki seminar u borilačkim sportovima. Tokom prošlogodišnjeg seminara okupilo se najmanje hiljadu ljudi i vežbalo džudo, karate, aikido, kendo… Japanski majstori, koji su prisustvovali seminaru, rekli su mi da je nivo ovdašnjih takmičara veoma visok, posebno u aikidou i karateu. To je divno čuti. Ja sam, upola u šali, rekao da se kroz vežbanje karatea ili džudoa stvara jedna nova vrsta Srba, sa japanskim mentalitetom. Nadam se da će još više mladih učiti japanski jezik, upoznavati se sa našom kulturom i načinom razmišljanja. Uvek sam bio uveren da su mladi vrlo važan most izmedju Japana i Srbije i Crne Gore”.

Ekonomska razmena i investiranje

Vrlo brzo posle svog dolaska u Beograd, pozvao sam vladu da pošalje ekonomsku delegaciju, koja će ispitati situaciju u ovdašnjoj privredi, a ta delegacija boravila je ovde već dva puta. Takodje, prošle godine zajedno sa japanskom Bankom za medjunarodnu saradnju, organizovan je dolazak misije japanskih biznismena, koji već imaju iskustva u investiranju u privrede Centralne Evrope. Gospodin Hongo, predstavnik te banke, organizovao je dolazak dvadeset dvojice japanskih biznismena, koji su boravili u Beogradu, ali i posetili nekoliko gradova u Srbiji, uglavnom u Vojvodini. Oni su stekli veoma pozitivne utiske iz Srbije, o ivesticionom potencijalu, a tome su doprinele i činjenice o radnoj snazi, koja poseduje dobro obrazovanje i uglavnom govori engleski jezik, što je neophodno za komunikaciju. Član te delegacije bio je i biznismen koji je doveo kompaniju “Suzuki” proizvodjača automobila, u Madjarsku i on je bio izuzetno impresioniran onim što je ovde video. To su bile veoma dobre vesti za mene”, rekao je ambasador Tanabe.

“Meni to sve nije bilo dovoljno, pa sam od svoje vlade zatražio da ovde pošalje eksperte za investiranje, ali i za druge oblasti. Tako od nedavno u Beogradu borave trojica japanskih eksperata, jedan za strane investicije, jedan za koordinaciju ekonomske saradnje, a poslednji je za oblast turizma. Oni će boraviti u SCG od šest meseci do godinu dana. Oni su službenici naših ministarstava u Tokiju i pokušavaju da pošalju što više informacija o Srbiji i Crnoj Gori u Japan. Sa ponosom mogu da vam ovde prvi put predstavim prospekt o mogućnostima investiranja u Srbiji, na japanskom jeziku. Ova publikacija biće distribuirana ne samo u Japanu, već i medju japanskim biznismenima u Evropi.

U centralnoj Evropi deluje 160 japanskih kompanija, koje tamo imaju svoje fabrike. Ne samo “Soni” i “Panasonik”, nego i mnoge druge. U ovoj zemlji je samo jedna, kompanija “Daido”, koja u Kotoru proizvodi neke delove za mašine. Sada neke od tih 160 kompanija iz Evrope imaju priliku da dodju ovde., a neke od njih već ozbiljno rade na tome. Mogu da vam kažem da jedna veoma velika japanska trgovinska kompanija u ovom trenutku traži prostorije za svoje kancelarije u Beogradu i nadam se da će ih uskoro naći. Predstavnike te kompanije primiću u ambasadi iduće nedelje”.

“Kad je u pitanje investiranje, Japanci su veoma oprezni kada donose odluke o ulasku u neki region. Oni žele da prikupe što više informacija, kako bi doneli što bolju odluku. Ali, mogu da vam pokažem izveštaj japanske banke o potencijalima privrede Srbije i Crne Gore i mogu da vam kažem da je veoma pozitivan.

U prvoj fazi japanskog ulaska u Evropi, japanske kompanije ulagale su u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Druga faza bila je početak ulaganja u zemljama kao što je Francuska, Španija, Portugalija i zemlje Centralne Evrope. Zbog ekspanzije Evropske unije, japanske kompanije bi trebalo uskoro da dodju ovde. Mi već imamo nekoliko fabrika u Rumuniji, a zbog niske cene radne snage i drugih razloga, uskoro bi trebalo da počnu da se takve fabrike otvaraju i ovde. Mislim da je odlučujući trenutak za preokret pred nama, možda već ove jeseni ili idućeg proleća.

Ja odlazim odavde u septembru i neću moći da vidim konkretne rezultate svojih napora, ali tendencija je veoma pozitivna i ja sam optimista. Ja tražim stalno od vlada Srbije i Crne Gore da budu agresivnije u nastupu prema japanskim partnerima, posebno u informisanju japanskih proizvodnih kompanija u Evropi, ali da istovremeno informišu i njihove centrale u Tokiju.

Kada se budem vratio u Tokio, obećavam vam da ću ja raditi na informisanju japanskih kompanija o Srbiji i Crnoj Gori i da to sebi postavljam kao jedan od budućih zadataka.

Sugestije SCG za budućnost

Treba razmotriti japanska iskustva iz prošlosti. Posle Drugog svetskog rata japanski gradovi su bili uništeni, a sa njima i cela industrija i privreda. Ali, u tom trenutku japanska vlada i privatni biznis, pa i sami gradjani, imali su jednak stav o tome šta je naš nacionalni cilj. Nacionalni cilj u to vreme bio je – razviti ekonomiju što je brže moguće.

Vlada je u to vreme promovisala politiku dupliranja prihoda, što je značilo da se obavezala da duplira nacionalni dohodak u periodu od deset godina, a za to su se pažljivo pripremili.

Trebalo je da se radi mnogo na tome, ali i da se investira. Mnogo smo investirali u obrazovanje, jer Japan tada nije imao mnogo drugih resursa, osim ljudskih. Jedini resurs Japana tada bili su ljudi, a trebalo ih je ne samo hraniti nego i obrazovati.

Mi smo takodje odlučili da proizvedemo što više robe koju bismo mogli da izvezemo, kako bismo omogućili sebi da uvezemo ono što nam je bilo neophodno za dalji razvoj. To je bio veoma težak period, ali je nacionalni konsenzus i jedinstvenost o tome šta treba raditi, koje grane privrede i industrije razvijati, bio veoma jasan.

U cilju razvoja Ministarstvo za trgovinu i industriju osnovalo je Savet za industrijski razvoj, u kome je, pored vladinih funkcionera bilo i privatnih biznismena, koji su zajedno sa vladinim službenicima ravnopravno raspravljali o svemu. Oni su morali da dodju do konsenzusa i postave čiste i jasne ciljeve za restruktuiranje ekonomije.

Ali, na restruktuiranju ekonomije nije se stalo kada je to jednom bilo učinjeno. Restruktuiranje ekonomije je cilj svakog japanskog premijera otada do danas.

Osamdesetih godina, kada sam bio direktor Ministarstva inostranih poslova za odnose sa javnošću, naša privreda je bila veoma jaka i takmičila se sa američkom. Amerikanci su tada nemilosrdno kritikovali Japan i jedna od meta kritika bila je i ta japanska jedinstvenost u stavovima o svemu.

Japanski biznismeni bili su tada veoma ponosni na svoje uspehe. Kada sam sa predsednikom kompanije “Soni” gospodinom Akijom Moritom tada putovao u SAD, susreli smo se sa jednim japanskim biznismenom koji je neprekidno govorio o japanskim uspesima. “Veoma smo jaki!” govorio je on, a Morita ga je upozorio: “Nemoj da preceniš svoje snage”, rekao mu je mudro.

Vrlo se brzo pokazalo da je imao pravo, jer smo devedesetih ušli u period recesije, od koga se nismo oporavili čitavih deset godina. Mi ih zovemo “deset izgubljenih godina”, jer je sve to vreme Japan utrošio na restruktuiranje svoje privrede.

Ali, mi smo sada ponovo jaki i Japan ponovo beleži rast. Tako, praktično, svakih deset godina ekonomija mora da prodje restruktuiranje, inače ne može da opstane.

Vaša zemlja je sada pred veoma velikim izazovima, a to što stoji pred njom je veoma težak proces. Vi treba da izmenite ne samo ekonomiju, nego i svoj način razmišljanja. Treba da edukujete svoje mlade ljude, ali treba da edukujete i svakog čoveka u svakom vašem preduzeću.

Ne samo za vladu, nego i svakom gradjaninu predstoje velike teškoće, ali reforme moraju da se izvedu i to što pre je moguće. Ako se reforme urade ranije, biće bolje. U tom procesu konsenzus je veoma važan i veoma je važno imati jasne opšte prihvaćene ciljeve.

Vi imate dobar potencijal, ali morate da radite i na poboljšanju svoga imidža.

Reformska politika mora da se sprovodi kontinuirano i bez prekida, a u tom cilju privreda mora da bude rekonstruisana. To je verovatno proces dug deset godina i on neće biti lak. To je izazov koji vas čeka u budućnosti.

Bolje informisanje prema inostranstvu

U razvoju ekonomije, diplomatija znači veoma mnogo, a diplomatija znači i informisanje prema inostranstvu. Šezdesetih i sedamdesetih godina vlada Japana i biznismeni u našoj zemlji morali su da mnogo rade ne samo na razvoju ekonomije, nego i na poboljšanju imidža zemlje u inostranstvu. Mislim da je koordinacija tih aktivnosti veoma važna.

Vi morate da još bolje iskoristite svoja diplomatska predstavništva u inostranstvu, jer su ona punktovi na kojima se stranci informišu o vama. Kada sam se pripremao za dolazak u Srbiju i Crnu Goru, ja sam, naravno, otišao u vašu ambasadu u Tokiju.

Potrebno je reformisati punktove za informisanje, organizovati nove i biti mnogo aktivniji u plasiranju informacija prema inostranstvu.

U tom cilju, naprimer, vi treba da češće pozivate japanske novinare da dodju u ovu zemlju i pišu o vama, jer su te informacije veoma važne. Ovog meseca novinar lista “Nihon keizai šinbun”, koji boravi u Frankfurtu kao dopisnik, došao je u Beograd da napravi specijalni izvešptaj o turističkim mogućnostima vaše zemlje. To je jedan od najvećih listova u zemlji, a kada njegov tekst bude objavljen, pročitaće ga nekoliko miliona Japanaca.

Ako pozovete japanske novinare i oni pišu o vašoj zemlji, to može da doprinese pozitivnoj promeni vašeg imidža u svetu, a tu ponekad treba krenuti od početka. Kada me u Japanu pitaju gde sam trenutno i ja kažem da sam u Srbiji i Crnoj Gori, mnogi ne znaju gde je to. Onda ja dodam “Beograd” i onda većina zna. A nekima je jasno tek kada pomenem i reč Jugoslavija.

Sportski uspesi su takodje veoma važni. Kada vaša reprezentacija pobedi u vaterpolou, košarci, odbojci, često me zovu iz Tokija i kažu mi “Ej, pobedili ste opet, tvoja zemlja je pobedila”. I ja sam ponosan na to, kao da sam i ja deo vas.

Treba da znate da Hrvatska , a u poslednje vreme i Crna Gora, veoma umešno upotrebljavaju sport u cilju sopstvene reklame. To treba da učini i Srbija.

Kada sam ranije čitao o vašoj zemlji, u novinama su bili samo članci o krizi na Kosovu, pa je opšti imidž zemlje bio veoma loš. Ali, Beograd je siguran grad, Srbija je sigurna zemlja.

Kada mi dodju gosti iz Japana, ili kada dodju moji prijatelji odande, i provedu ovde neko vreme, obavezno mi kažu “Želeo bih da ponovo dodjem”. Zbog toga je informisanje prema inostranstvu veoma važno. Sada je vreme da učinite napor i napravite agresivniji nastup u informisanju sveta o vama, jer će to značajno promeniti vaš imidž.

U tom kontekstu želeo bih da kažem da je bankarski miting u maju bio veoma uspešan, a na njemu je učestvovala i japanska delegacija, predvodjena zamenikom japanskog ministra finansija. Njemu se mnogo svidela Srbija, jer sam ga proveo kroz nekoliko gradova i pokazao mu Frušku Goru. Kada se vratio u Japan, napisao mi je “Veoma sam impresioniran. Želeo bih da ponovo dodjem tamo”.

Eto, to su moja iskustva u ovom periodu boravka u Srbiji i Crnoj Gori. Moja vlada i moja ambasada i vaša vlada i vaša ambasada u Tokiju treba da nastave da zajednički rade na poboljšanju i unapredjenju naših odnosa.

Uveren sam da će naši odnosi biti sve bolji, ne samo na političkom i ekonomskom planu, nego i na planu kulture, na naučnom planu.

Lično sam uveren da ću, kada završim svoj sledeći posao koji me čeka u Tokiju, ponovo doći da radim u Evropi i da ću u Srbiju i Crnu Goru moći da jednog dana dodjem svojim kolima kao turista. Ima nekih mesta, kao što je Sopotnica, o kojima sam čuo, ali nisma stigao da odem. Ali, voleo bih da ponovo vidim Studenicu i neka druga mesta, jer nosim veoma lepe uspomene iz vaše zemlje.

Moj sledeći posao će takodje doticati pitanja vezana za vašu zemlju, tako da ću ostati u kontaktu sa vama. Mislim da je angažovanje moje zemlje na Zapadnom Balkanu veoma važno. Mi smo daleko geografski, ali imamo mnogo dodirnih tačaka, medju kojima je jedna od najvažnijih demokratija. Japan će ostati prisutan ovde i nastaviti da saradjuje sa vama”, rekao je na kraju ambasador Japana u Srbiji i Crnoj Gori Nj.E. Rjuići Tanabe.

Antrfile 1:

Prošle godine jedan trener u vaterpolu iz Srbije boravio je u Japanu i trenirao učenike viših škola u oblasti Tojama. Nedavno je bio ovde sa timom iz Japana i oni su igrali utakmice sa srpskim vaterpolistima. Pokazalo se da su Japanci postali jači, zahvaljujući svom treneru iz Srbije. On će ostati još godinu dana u Japanu, treniraće učenike srednjih škola, a za kratko vreme već je dobro naučio japanski jezik. Takvi mladi ljudi mogu da mnogo pomognu u poboljšanju naše saradnje.

Antrfile 2

Za vreme svog boravka potpisao sam 48 projekta i prisustvovao ceremonijama predaje pomoći 46 puta. Pomagali smo osnovno obrazovanje i zdravstvo u Srbiji, posebno onaj deo vezan za pružanje hitne pomoći. Posetio sam mnogo osnovnih škola, u kojima smo popravljali krovove, menjali prozore i vrata, snabdevali ih opremom i učilima. Mladima treba stvoriti mesto za učenje i bolje uslove za obrazovanje. Moja ambasada će nastaviti da pruža pomoć i podršku obrazovanju i zdravstvu.

Antrfile 3

Japan želi da vam pomogne da prevazidjete teškoće. Mislim da je ukupna vrednost pomoći koja je iz Japana upućena u SCG za vreme mog mandata oko 190 miliona dolara.

Antrfile 4

Radujem se pomoći japanskih kompanija sportu ovde. Nedavno je doneta odluka o pomoći “Tojote” klubu “Crvena Zvezda”, o čemu me je obavestio Dragan Stojković Piksi. Piksi je igrao u klubu “Nagoja Granpus” iz Nagoje, gde je i sedište Tojote” u Japanu. Stojković je bio veoma popularan u Japanu i ostavio je veoma dobar utisak tamo, bio je izuzetno popularan. Mislim da je i on veoma važan most saradnje izmedju dve zemlje.

Nadam se da će i japanski fudbaleri doći da igraju u vašim klubovima. Zahvaljujući igranju Stojkovića u japanskom klubu, japanski fudbaleri su podigli nivo svoje igre i sada mogu da učestvuju na Svetskom prvenstvu u fudbalu.

Antrfile 5

Japanci stalno žive u opasnom okruženju. Mi živimo u području velikih zemljotresa, tajfuna, aktivnih vulkana. Ja sam ranije radio u Vladi grada Tokija i mogu da vam kažem da je svaki gradajanin kod nas uvek spreman na velike nesreće. Oni imaju vode i hrane i druge potrepštine neophodne u velimim nesrećama, tako da, pored bezbedne gradnje, i to smanjuje broj poginulih i povredjenih tokom prirodnih nepogoda. Mi smo pred stalnim izazovima zbog prirodnih uslova u kojima živimo.

Antrfile 6

Iduće godine je Svetsko prvenstvo u košarci u Japanu. Ja ću navijati za vas, iako ste vi najjači na svetu i pomoć vam nije potrebna. To je veoma lepa prilika da se još više sazna o vama u Japanu.

Antrfile 7

Iako se misli da u Japanu nema mnogo individualizma, to je pogrešno. Ali, individualizam ne mora da uvek stvori neslaganje, ako se uspostavi konsensus u mišljenjima. Čak individualizam može da pomogne u uspesima, ako se napravi dobra kombinacija različitih individualizama.

Antrfile 8

Ima sve više razmene na polju kulture. Sve je više japanskih umetnika koji izlažu ovde, ali i mladih umetnika iz Srbije i Crne Gore koji imaju izložbe u Japanu. Objavljivanje knjiga je takodje veoma važno, ali i prikazivanje filmova, jer filmovi mnogo doprinose boljem medjusobnom upoznavanju.

Antrfile 9

Terorizam je velika opasnost za ceo svet, ali se sa terorizmom ne može boriti isključivo silom. Potrebno je istražiti korene terorizma i naći načina da se on zaustavi.

Glosa 1

Od nedavno u Beogradu borave trojica japanskih eksperata, jedan za strane investicije, jedan za koordinaciju ekonomske saradnje, a poslednji je za oblast turizma. Oni kontinuirano šalju informacije o SCG u Japan

Glosa 2

Nacionalni cilj Japana posle Drugog svetskog rata bio je – razviti ekonomiju što je brže moguće

Glosa 3

Mislim da je odlučujući trenutak za preokret u SCG pred nama, možda već ove jeseni ili idućeg proleća.