Japanska kompanija “Panasonik” ima čak 79 fabrika u NR Kini, u kojima zapošljava skoro 60 000 ljudi, čiji se proizvodi godišnje prodaju za 50- milijardi juana ( $ 7,4 milijardi dolara ). Uprkos povremenim napetostima u odnosima dve zemlje na političkom planu, “Panasonik” ne razmišlja o odlasku iz države koja uskoro može da postane svetska ekonomija broj 1.
A, sve je počelo 1978. godine kada je tada zamenik kineskog premijera Deng Hsiao Ping odlučio da poseti Japan. Deng, originalna ličnost kineskog komunističkog establišmenta, je još u svojoj 16. godini prvi put krenuo u svet, tada na Zapad. Bilo je to 1920, kada je Deng započeo školovanje u Francuskoj, rekavši pred polazak svome ocu da želi da znanja Zapada prenese u svoju zemlju. Demg je punih sedam godina boravio u Francuskoj i Sovjetskom Savezu, gde je postao vatreni komunista i stekao velika iskustva.
Posle smrti Mao Ce Tunga 1976. Deng, iako je dva puta bio odstranjivan tokom Kulturne revolucije, počinje da se brzo penje na lidersku poziciju u NR Kini i kao njen skoro neprikosnoveni lider 1978. je stigao u posetu Japanu.
Tamo se video sa najvažnijim ličnostima, uključujući i cara Hirohita, ali je sa najviše znatiželje posmatrao japanske uspehe na tehnološkom i razvojnom planu. Vozio se u superekspresu šinkansenu, razgledao mnogo fabrika, ali ga je najviše impresionirala jedna od najvećih elektronskih kuća u Japanu “Panasonik”, gde ga je dočekao njen osnivač Konosuke Macušita.
U “Panasonikovoj” fabrici televizora u Osaki, Deng je rekao Macušiti:” Molim Vas, prenesite nam svoja znanja i pomozite NR Kini da i ona napreduje. “Daću sve od sebe da Vam pomognem”, rekao je srdačno osam godina stariji Macušita. Iako je tada već bio u penziji, smatrao je dolazak Denga važnim ne samo za odnose dve zemlje, nego i za napredak celog Azijskog kontinenta.
Samo osam meseci posle Dengove posete, Konosuke Macušita je stigao u Peking, gde je prvo potpisao ugovor o saradnji sa jednom šangajskom kompanijom, a onda i sporazum o osnivanju Japansko-kineske federacije u elektronskoj industriji.
Pošto je u početku bilo malo odgovora drugih japanskih elektronskih kompanija da se uključe u tek stvorenu federaciju, Macušita je ponovo otišao u Peking, rekavši Dengu: “Nisam uspeo”, a ovaj mu je kratko odgovorio:”Ipak, i dalje smo prijatelji”. To je bilo dovoljno da Konosuke Macušita donese odluku i počne proizvodnju lampi za televizore u boji, što je bio prvi posao “Panasonika” u NR Kini. Kina je do tada uvozila delove za televizore, a sa domaćom proizvodnjom, počeo je procvat i industrije televizora u Kini.
Saradnja je nailazila na mnogo prepreka, uključujući sporazume Japana sa zemljama Zapada, uključujući SAD, o zabrani prenosa tehnologija komunističkim zemljama, ali sve je to prevaziđeno u septembru 1987, kada je u Pekingu otvorena prva “Panasonikova” fabrika televitzora u boji. Pre početka rada, čak 250 kineskih radnika i stručnjaka je otišlo na praksu u “Panasonikove” fabrike u Japanu, pa je u junu 1989, konačno, proizvodnja televizora u boji u Pekingu mogla da počne. Konosuke Macušita je umro samo nekoliko meseci pre ostvarenja tog sna, koji je započeo sa Deng Hsiao Pingom. Umro je u 94. godini.
Kompanija “Panasonik” u Pekingu donela je profit već posle prve godine proizvodnje, što je bio signal ne samo za “Panasonik”, da nastavi sa širenjem proizvodnje u Kini, već i za druge japanske kompanije, koje su najzad stekle poverenje u mogućnosti svog velikog suseda.
Jedan od direktora “Panasonika” Akio Tanii je tim povodom rekao: “ Proizvodnja, naravno, ima za cilj zarađivanje novca, ali iza odluke Konosukea Macušite da počne investiranje u Kini stajalo je mnogo toga, prvenstveno čvrstina njegovog karaktera. Konosuke Macušita je i sam uvek govorio da je uloga biznismena mnogo šira od puke trke za novcem. Njegova uloga je i da utiče na razvoj društva, i to ne samo svoga. Razvoj Kine je tada omogućio otvaranje zemlje prema svetu, i doprineo i svetskom razvoju. U dalekoj istioriji Japan je mnogo naučio od Kine, bilo je prirodno da jedanput i mi njima uzvratimo”, rekao je Tanii.