– Beogradska izložba – veza sa Japanom
U Muzeju pozorišne umrtnosti Srbije u Beogradu u toku je izložba “Madam Baterflaj – jedan vek u Beogradu”, povodom 100 godina od osnivanja Opere Narodnog pozorišta u našem glavnom gradu. Izložba može da se vidi i na internet: https://mpus..org.rs .
Narodno pozorište u Beogradu osnovano je 1868. godine, ali odmah nije imalo operu, mada su muzička izvođenja bila deo mnogih popularnih predstava. Prvo opersko izvođenje bila je premijera Verdijevog “Trubadura” 14.aprila 1913, a, kada je posle dolaska mnogobrojnih ruskih umetnika u Beograd, posle Oktobarske revolucije, formiran stalni operski ansambl, 11. februara 1920. izvedena je premijera opera “Madam Baterflaj”. Premijera je bila priređena u privremenoj sali u “Manježu”, dirigovao je Stanislav Binički, a scenografiju je napravio i postavio slikar Jovan Bijelić. Opera je u kontinuitetu izvođena do Drugog svetskog rata, čak 130 puta, a od 1944. do danas neprekidno je na repertoaru Narodnog pozorišta.
“Madam Baterflaj” je opera italijanskog kompozitora Đakoma Pučinija, čiji libreto je napisan na osnovu istoimene kratke price Džona Lutera Longa, koji je, opet, bio posredno insipirisan poluautobiografskim romanom francuskog pisca Pjera Lotija “Gospođa Hrizantema”. Opera, prvo u dva, a kasnije u tri čina, prvi put je izvedena 17. februara 1904. u čuvenoj operskoj dvorani “Skala” u Milanu.
Kad se pojavila, postala je veoma popularna, delom zbog toga što obrađuje japansku temu u vreme kada je Japan još bio zagonetna i nepoznata zemlja. Često je na plakatima za operu stajalo i “tragedija jedne Japanke”, jer je tema nesrećna ljubav Japanke prema strancu. Na rang listama popularnih opera, kažu neki izvori, nalazi se na 6. mestu ( na 3. i 5. mestu su takođe Pučinijeve opere “Boemi” i Toska” ).
Radnja počinje u japanskom gradu Nagasakiju, luci u koju stiže mnogo stranih brodova, i gde američki pomorski oficir Pinkerton iznajmljuje kuću sa pogledom na luku, a uz nju uzima i petnaestogodišnju devojku Ćo Ćo san ( ćoćo znači leptir, na japanskom ) kojom treba da se venča. Venčanje je, ustvari, samo varka za naivnu devojku, jer Pinkerton namerava da je napusti čim dođe vreme za povratak u SAD, gde će se, naravno, oženiti Amerikankom.
Posle venčanja Pinkerton ubrzo isplovljava, a Ćo Ćo san, rodivši mu sina, čeka ga pune tri godine, odbijajući nagovore služavke Suzuki i provodadžije Goroa, da se opet uda. Pinkerton stiže, ali sa sobom dovodi Amerikanku Kejt, kojom se oženio, a pre nego što Pinkerton uđe u prelepo ukrašenu kuću, Ćo Ćo san se oprašta od sina i ubija se mačem ( harakiri). Pinkerton pokušava da stigne na vreme da je spreči, ali stiže kasno.
Na ilustracijama su, između ostalog, prvi poster za premijeru „Madam Baterflaj“ u Milanu 1904, kao i prva Ćo Ćo san, takođe u Milanu , Solomiya Krushelnztska, Ukrajinka, jedan od najčuvenijih soprana prve polovine 20. veka.