Malo je poznato da je prvi strani film, koji je bio sniman u Japanu posle završetka Drugog svetskog rata, bio film “Tokio Džo”, u kome je glavnu ulogu igrao Hemfri Bogart. Ovih dana u SAD su počeli da istražuju uslove u kojima je sniman ovaj skoro zaboravljeni film. Snimci posleratnog Tokija boje se i popravljaju digitalnom tehnologijom, pa tako postaju neverovatno svedočanstvo o životu u japanskoj prestonici 1949. godine.
Crno beli film u trajanju od 89 minuta prati bivšeg pukovnika Džoa Bareta, koji je pre rata u Tokiju držao bar u kome se kockalo, pod nazivom “Tokio Džo”. Uprkos razarajućem bombardovanju, koje je uništilo veliki deo Tokija, bar je nedirnut a Džo tamo nailazi na svoju bivšu ženu Trinu. Oni su se pred rata razveli, Trina se udala za Marka, advokata koji radi za Američke okupacione snage u Japanu, a sa njom je sedmogodišnja ćerka Anja, čiji otac je Džo. Anja je rođena neposredno pred napad na Perl Harbur, u decembru 1941. godine.
Džo ulazi u ilegalne poslove sa Baronom Kimurom, nekadašnjim komandantom Japanske obaveštajne službe, koji krijumčari penicilin i druge lekove u Japan, ali se sukobljava sa njim, jer saznaje da Kimura krijumčari i japanske ratne oficire, sada ratne zločince, kako bi uz njihovu pomoć organizovao ustanak protiv američke okupacije. Kimura kidnapuje Anju, Džo kreće da je spase i, do kraja filma, kada se vidi kako Džoa nose ranjenog na nosilima, ne zna se da li je on uopšte preživeo.
Film je bio izuzetno popularan, jer je prvi put doneo autentične scene iz posleratnog Japana. Iako je film bio uglavnom sniman u američkom studiju, posebna filmska ekipa bila je poslata u Tokio, gde su na ulicama oko kvarta Šibuja snimili mnogo časova filmskog materijala, snimaka koji su iskorišćeni u filmu da bi on dobio u autentičnosti.
Sada, posle mnogo godina, ovaj film smatraju skoro dokumentarcem, koji prikazuje autentični Tokio, pa tako i jedan manje poznati Japan. Barona Kimuru igra čuveni japanski glumac Sesue Hajakava, koji je Drugi svetski rat proveo u Parizu, gde je živeo od prodaje akvarela, ali su ga okupacione američke vlasti posebno proverile, da nije u vezi sa ratnim zločincima.
Film je sniman u januaru i februaru 1949, a posle toga je posebna ekipa kompanije Kolumbija bila poslata u Tokio da snimi dokumentarne materijale. Režiser Stjuart Hajsler snimio je posle toga samo još jedan film sa Bogartom. Film je zaradio 1,9 miliona dolara, ogromnu sumu za to doba, ali, kako se sada ispostavlja, sačuvao je dragocene materijale o posleratnom Japanu.
Izvor: Sora News