Piše: Nevena Mirković
U strahu su velike oči, ali strahovi su opravdani onda kada se plašimo nečega što nam je svima nepoznato.
Poznato je da je Korona virus nešto potpuno novo, za šta ni lekari još ne znaju kako se ponaša u organizmu i kako ga treba lečiti. On u mnogome utiče i na školu u kojoj radim, jer ona sve manje zapošljava predavače, a oni koji nemaju dobre komentare učenika izgubili su posao.
Srećom, virus na moj rad utiče pozitivno, jer Japanci izbegavaju da provode vreme van kuća, a imam i dobre ocene od strane učenika.
Ovaj tekst ne pišem da bih se rugala učeniku, jer ima možda preterani strah od bolesti, već da čitaoci shvate koliko mi je drago da radim sa Japancima i koliko su oni ljubazni i spremni da pomognu.
Pošto su mi roditelji zdravstveni radnici, zarazili su se Korona virusom. Čas o kome govorim je počeo kada sam saznala da su mi oba roditelja pozitivna na virus. U tom trenutku nisam znala šta da radim, a nelagodno mi je bilo da prekinem čas, jer je u pitanju bio moj redovni učenik.
Dok sam ulazila u virtuelnu učionicu, učenik je čuo moju konverzaciju sa sestrom, koja me je obavestila šta se dogodilo sa roditeljima. Počeo je čas, a on je iz cele moje konverzacije sa sestrom razumeo samo reč Korona. Odmah je shvatio da smo o tome razgovarale.
Pozdravila sam ga, a on me je pitao koliko je ljudi u mojoj zemlji zarazeno virusom.
„Nisam pratila statistiku ovih dana, ali evo, moji roditelji su dobili virus.
Hoću samo da njima bude dobro, i to je jedino što u ovom trenutku mogu reći.“, rekla sam.
Učenik je izrazio iskrenu empatiju, i od prevelikog straha iznenada je izgleda pomislio da sam i ja zaražena, i izgleda se uplašio da mu virus mogu preneti putem interneta.
Iako sam u tom trenutku jedino razmišljala o tome kako da pomognem svojim roditeljima, hrabrila sam ga činjenicom da smo jako daleko jedan od drugoga, i da se virus nikako neće preneti putem interneta.
Pitao me je da li osećam neke simptome, i, kada sam rekla da ne osećam, uzvratio mi je rečenicom: „Ti si sigurno asimptomatska. Moramo što pre da nešto uradimo da i ja ne dobijem virus.“
Tada sam shvatila da je učenik u prevelikom strahu, i da ga je nemoguće ubediti da se virus ne prenosi putem interneta, i ponudila mu opciju da prekine čas ako misli da će se zaraziti.
Čas se završio, a ja sam mislila samo na svoje roditelje.
U međuvremenu dobila sam poruku koleginice, u kojoj je izrazila empatiju i nadu da ćemo se roditelji i ja brzo oporaviti. Bila sam zbunjena, jer sam znala da joj nisam dala informaciju o tome da su mi roditelji bolesni, i rekla da se dobro osećam.
Pitala sam se kako je saznala, a ona je mi je saopštila da je moj učenik pisao školi, trazeći da na neko vreme prestanem da radim da ga ne bih zarazila.
Mojim poslodavcima i meni je ovo bilo simpatično, pa smo mu ljubazno odgovorili da to nije moguće, garantujuči mu da se neće zaraziti.
Došao je sledeći dan a sa njim i novi čas sa istim učenikom. Na samom početku me je pitao kako se moji roditelji i ja osećamo i poželeo brz oporavak.
Pitala sam ga zašto ponovo bira mene, ako misli da će se zaraziti, a on mi je odgovorio: „Meni se tvoj način rada i izgovor engleskog jezika jako dopadaju. Sa tobom učim već par meseci, pa ne bi bilo u redu da te odbijem samo zato što si bolesna.
Pitao sam poslodavce da ti daju kratku pauzu, ali nije moguće. Otac sam malog, bolesnog deteta.
Korona je velika nepoznanica za mene i imam veliki strah da mi ne preneseš virus, ne samo zbog sebe već i zbog porodice.
Molim te da na svakom času sa mnom stavljaš masku na lice, a ja ću te svakodnevno rezervisati da me učiš i da vidim kako se osećate.“
Bila sam iznenađena ovim rečima, posebno činjenicom da je strah učenika da ne zarazi porodicu neopisiv. Obećala sam mu da ću nositi masku na licu svakodnevno na času, a on me je hrabrio rečima podrške meni i mojoj porodici. Iako sam znala da sigurno neću zaraziti učenika, nosila sam masku na času sa njim kako bih mu umanjila strah.
Uživam u radu sa Japancima, jer svakodnevno otkrivam da su u svakoj situaciji spremni da pomognu.
Drago mi je što sam dobila njihovo poverenje i što je učenik uprkos strahu odlučio da uči sa mnom svakodnevno.
Virus je sada iza nas. Moji roditelji su se oporavili, a ja i dalje nastavljam da gradim uzajamnu podršku i poverenje sa svojim učenikom učeći ga svakodnevno.