U Japanu reč za bicikl ĐITENŠJA ( 自転車 ) jedna je od najstarijih tehničkih reči skovana za prevozno sredstvo, koje su Japanci primili iz inostranstva. Bukvalno znači PREVOZNO SREDSTVO NA SOPSTVENO OKRETANJE, a nastalo je bar dve i po decenije pre reči za automobil ĐIDOOŠJA ( 自動車 ) – PREVOZNO SREDSTVO KOJE SE SAMO KREĆE.

Bez veze sa ostalim svetom vekovima, Japan dugo nije znao ništa o tehnologijama prevoza, pa su Japanci uglavnom putovali pešice. U toj zemlji je, verovatno zbog poljoprivrede oslonjene uglavnom na gajenje pirinča, bilo veoma malo konja i druge stoke, koja bi mogla da se upotrebi za vuču kola, dvokolica ili bilo kakvih prevoznih sredstava. Konje su jahali samo samuraji, a bilo ko da je želeo da negde stigne, a ne želi da pešači, morao je da ima mnogo novca i plati nosače, koji su bogatije ljude nosili u teškim nosiljkama, ili rikše, dvokolice koje su vukli ljudi ( 人力舎 ) – japanski izraz je ĐINRIKŠJA ili KUĆICA KOJU POKREĆE ČOVEK.

Kad se Japan u drugoj polovini 19. veka otvorio prema svetu , kao prvo sredstvo masovnog prevoza, uveo je železnicu. Prva železnička pruga izgrađena je između Tokija i Jokohame 1872, a već 1885. u Japan su počeli da uvoze, pa i da prave bicikle. Bicikle su pravili čitave dve i po decenije, pa je tek onda, 1907, u Japanu napravljen prvi domaći automobil. Japanci se smatraju jednim od najboljih proizvođača bicikala na svetu, a najpoznatije marke bicikala su: Fuji Bikes, Nagasawa, Panasonic Cycle, Bridgestone Cycle, Tokyo Bike, Asahi Cycle, Araya, Maruishi…