RTS 2 ponedeljak 6. jul 2020. 23.15
Film “Krvavi presto” ( u originalu “Zamak od paučine” 蜘蛛巣城 Kumonosuđo ) Akira Kurosava snimio je 1957. godine, uzevši temu iz Šekspirovog “Magbeta”. Čak trojica scenarista pomogla su Kurosavi, koji je sam bio i koscenarista, da radnju iz srednjevekovne Škotske smesti u Japan iz doba samuraja. U filmu glavnu ulogu igra Toširo Mifune, pandan Lejdi Magbet je Isuzu Jamada, a jednu od značajnih uloga igra Takaši Šimura.
Radnja se događa u doba nazvano Sengoku đidai ( doba zaraćenih država ), pandanu evropskog Stogodišnjeg rata, kada su se japanski feudalci borili međusobno za prevlast, jer je centralna vlast bila oslabila.
Dva samurajska zapovednika, generali Miki i Vašizu ( Toširo Mifune ) vazali su feudalca Cuzukija, čije je sedište u zamku smeštenom usred guste šume, koju nazivaju Šuma paučine. Posle jedne od bitaka, u kojoj su odneli pobedu, Miki i Vašizu vraćaju se prema zamku, kada u šumi naiđu na duha, koji im proriče sudbinu. Duh kaže da će obojica biti unapređeni, a da će Vašizu uskoro postati feudalac koji će vladati posedom umesto Cuzukija. Duh im takođe kaže da će jednog dana, kasnije, Mikijev sin postati gospodar zamka.
Feudalac Cuzuki unpređuje obojicu, čim se vrate u zamak, a, kada Vašizu to saopšti svojoj ženi Asađi, ona odmah počinje da nagovara muža da prvom prilikom ubije feudalca, kako bi se ostvario drugi deo proročanstva.
Cuzuki uskoro stiže u posetu Vašizuu, a ovaj, zajedno sa ženom sipa sredstvo za uspavljivanje stražarima, ubija feudalca, a , pošto oružje stavi u ruke zaspalog stražara, pozove druge vojnike u pomoć. Dok se svi nisu snašli, Vašizu uspeva da ubije stražare, kako oni kasnije ne bi svedočili, optuži ih za ubistvo i preuzima vlast umesto ubijenog feudalca.
Sin ubijenog feudalca i jedan od njegovih savetnika sumnjiče Vašizua za Cuzukijkevu smrt i pokušavaju da Mikija opomenu, kako bi se čuvao Vašizua. Miki odbija da veruje da je njegov prijatelj izdajica, posebno zbog toga što je Vašizu pominjao da bi Mikijevog sina mogao da uzme za naslednika, jer sam nema dece.
Vašizu se priprema da tokom banketa u zamku objavi odluku o nasledniku, ali mu žena iznenada saopšti da je u drugom stanju, pa njih dvoje sada počinju da razmišljaju kako da se oslobode i Mikija i njegovog sina. Banket počinje, pošto Miki i njegov sin nikako da se pojave, Vašizu počinje da preterano pije, gubeći samokontrolu. Iznenada pojavljuje se Mikijev duh, Vašizu pokušava da ga iseče mačem, a njegova žena pokušava da ubedi goste da je on umoran i pijan i moli ih da ga izvine, kako bi se odmorio.
Stiže samuraj koji je ubio Mikija i donosi njegovu glavu, sa vešću da je Mikijev sin uspeo da pobegne. Na to, Vašizu ubija samuraja, kako bi sakrio tragove ubistva. Kada njegova žena rodi mrtvorođeno dete, Vašizu shvata koliko je pogrešio što je naredio da se ubije Miki i odlazi u šumu, da tamo pronađe duha. Duh se pojavljuje i saopšti mu da će uslediti velika bitka, koju on neće izgubiti ako čitava šuma ne krene na njega.
Ohrabren, Vašizu ubeđuje svoje pristalice da će sigurno pobediti neprijatelje koje predvodi Mikijev sin, ali ujutru gubi samopouzdanje, kada naiđe na svoju ženu, koja u stanju rastrojstva, pokušava da spere krv sa svojih ruku. Napad na zamak je već počeo, a u panici vojnici mu javljaju da je “šuma krenula u napad”.
Vašizu panično pokušava da ubedi svoje vojnike da se bore protiv neprijatelja, ali oni odbijaju, a onda i sami optuže Vašizua za ubistvo Mikija i okreću se protiv njega. Vašizu pokušava da izbegne šumu njihovih strela, ali ga one sve teže ranjavaju i konačno ubijaju. Onda se tek otkrije da su napadači na zamak bili isekli drveće i nosili ih ispred sebe kao zaklon, pa je to delovalo kao da je “šuma krenula protiv Vašizua”.
Akira Kurosava je dugo bio opsednut idejom da snimi film zasnovan na nekoj od Šekspirovih drama. Šekspir je postao veoma popularan u Japanu posle 1868, početka japanskog izlaska iz izolacije i otvaranja prema svetu, ali je Šekspir bio među zabranjenim autorima za vreme Drugog svetskog rata. Odmah posle završetka rata, Kurosava je počeo da razmišlja o tome da snimi film na temu “Magbeta”, ali je odustao kada je čuo da Orson Vels priprema ekranizaciju te drame za 1948. godinu. Umesto “Magbeta”, Kurosava je, srećom, 1950. snimio svoj kultni film “Rašomon” i stekao svetsku slavu.
Pripremajući svog “Magbeta” Kurosava mu je udahnuo japanski duh koristeći mnoge elemente iz klasičnog pozorišta No, u kome su teme duhova veoma česte, koriste se maske, pokreti su usporeni, a muzika neke vrste flaute i bubnjeva prati hor. Kurosava je, čak, želeo da bude samo producent filma, a da posao poveri drugom režiseru, a onda se ipak odlučio da posao uradi sam.
Eksterijeri su snimljeni na padinama planine Fuđi, koja je još živi vulkan, a njeno zemljište sačinjeno je od mešavine lave i zemlje, pa deluje kao prizori pakla. Planina Fuđi je često pod maglom, što je obilato korišćeno prilikom snimanja. Kurosava je išao čak toliko daleko da je tražio da se vulkansko stenje i zemlja donesu u studio gde su snimani delovi eksterijera i enterijeri.
Kuriozitet je da su u finalnoj sceni ubistva Vašizua korišćene prave oštre strele i da je Toširo Mifune morao da upotrebi mnogo veštine da ga stvarno ne rane. Kurosava je mnoge scene pripremao tako što ih je, kao dobar slikar, slikao i pokazivao ekipi.
Film je izvanredno primljen i u zemlji i u inostranstvu, donoseći kompaniji Toho velike prihode, više nego za sve druge filmove zajedno proizvedene te godine. I Toširo Mifune i njegova partnerka Isuzu Jamada dobili su domaće nagrade za najboljeg glumca i glumicu, a u inostranstvu je “Krvavi presto” prihvaćen kao jedna od boljih adaptacija Šekspira. Kasnije je 1971. Roman Polanski snimio svoju verziju “Magbeta” i mnogi se slažu da je koristio mnoge elemente Kurosavine režije.
Trajanje 110 minuta.