Šesti film Akire Kurosave
Crno-beli 108 minuta
RTS 2 , Ponedeljak, 11. maj 2020, 23:00
Samo nešto više od godine dana od japanske kapitulacije u Drugom svetskom ratu, u filmskoj kompaniji “Toho” za koju je radio Akira Kurosava, došlo je do sindikalnih previranja, pa se kompanija podelila na dva dela, veći u kome je ostao najveći deo poznatih glumaca, i manji nazvan “Šin Toho “ ( Novi Toho ) u kome je bio i sam Kurosava. U to vreme Kurosava je počeo da piše scenario za film “Trag u snegu”, koji je trebalo da režira Senkići Tanigući, a da u filmu debotuje kasniji Kurosavin ljubimac glumac Toširo Mifune, pa je bio veoma obuzet time.
U isto vreme Kurosavin drug iz detinjstva Keinosuke Uekusa počinje da piše scenario za film, koji bi se zvao “Divna nedelja” – Kurosava je prihvatio da bude ko-scenarist, i da režira film. Film je završen 1947. godine, ali na samom početku ni publika ni kritika od njega nisu iščekivali mnogo, posebno zbog toga što glavna ekipa glumaca koje je Kurosava angažovao u svojih prvih pet filmova ( Susumu Fuđita, Denđiro Okoći, Takaši Šimura ) nisu mogli da igraju u filmu. Ekipa glumaca filma “Divna nedelja” je bila skoro nepoznata, a među njima jedino je Ćieko Nakakita ( Masako ) pre toga igrala manje uloge u dva Kurosavina filma “Najlepše” i “Ne žalimo svoju mladost”.
“Divna nedelja” je “zaslađena, sentimentalna komedija, sa primesama gorčine” koja govori o okupiranom Tokiju u kome vlada nemaština, caruje crna berza i ogroman broj ljudi jednostavno ne zna ni kako preživljava. Dvoje mladih, radnik Juzo i njegova devojka Masako nalaze se jedne nedelje u gradu, sa željom da lepo provedu neradni dan, sa minimalnom sumom novca u džepu. Okruženi su uglavnom siromašnim ljudima, kao i oni sami, ali i crnoberzijancima, tapkarošima i polusvetom.
Oni obilaze centralni deo grada, pokušavajući da se što bolje zabave, a da ne potroše to malo novca koji imaju sa sobom. Masako izigrava domaćicu u delu robne kuće u kojoj se prodaju potrepštine za porodice koje treba da se skuće, Juzo igra bejzbol sa dečacima na ulici, ulaze na predstavu bez karata, a najzad obilaze i Zoološki vrt.
Dvoje mladih upadaju u komplikovane situacije, pokušavajući da iz tog lepog dana izvuku što više lepog raspoloženja, ali povremeno ih hvataju trenuci očaja i tuge, kada na praznoj pozornici improvizuju imaginarni koncert, ili kad Masako kaže u Zoološkom vrtu, posmatrajući životinje: “Baš im zavidim, životinje ništa ne znaju o inflaciji”.
Japanska publika posebno nije mogla da tako lako prihvati tu scenu imaginarnog koncerta, kojom je, kažu, Kurosava želeo da publiku navede da aplaudira, zajedno sa Masako. U Tokiju su ćutke odgledali scenu, ali, kažu, Kurosava je doživeo satisfakciju kada mu je rečeno da je na jednoj od kasnijih projekcija u Parizu publika spontano zapljeskala.
Ovaj film smatra se jednim od površnijih Kurosavinih dela, jer je došao posle veoma ozbiljnog “Ne žalimo svoju mladost” , a posle njega je Kurosava je snimio jedan od svojih najznačajnijih filmova”Pijani anđeo”. Ipak, ova skica atmosfere okupiranog Japana je veoma živa, a neka režijska rešenja i delovi filma koji podsećaju na pozorišne scene, govore da je Kurosava ovim filmom bukvalno “dograđivao” sebe kao režisera, kako bi ubrzo zasjao čitavim nizom filmova, koji su ga kasnije proslavili.
Veoma su neobične pozicije kamere, koja ponekad snima sa poda, iz kartonske kutije, jedanput uvijena u crnu krpu i samo viri iz nje. Ceo film nam prikazuje jedan neobičan, nepoznati Japan i jednog rastućeg i uskoro veoma snažnog Kurosavu. Kažu da je prilikom pisanja scenarija, ali i cele režije, Kurosava bio pod uticajem nekih holivudskih stvaralaca ( Kapra, Grifit ), što sigurno dodaje šarma ovom filmu.