Piše: Alma Okađima
Ove godine Japanci neće raditi od 28.decembra do 6.januara. Većina se za vreme praznika vraća u svoje rodno mesto i u porodičnu kuću, a Tokio ostaje “prazan”.
Porodična kuća mog muža Taroa je u Tokiju, mi ostajemo ovde i imamo privilegiju da se par dana vozimo u polupraznim vozovima , bez gužve na ulici , u prodavnicama ili u restoranima.
Iako je Tarova porodica izuzetno otvorena i moderna, neguju tradiciju i običaje tako da sam i ja naučila mnogo toga i prihvatila sve što mi se sviđa.
Od kada sam došla u Japan (pre više od 30 godina), cela Tarova porodica dolazi kod mene 31-og, gledamo NHK TV emisiju “Kohaku” (ili takmičenje u pevanju najpoznatijih japanskih pevača podeljenih u dve grupe – crveni (pevačice) i beli (pevači), koji naizmenično pevaju, a ceo Japan glasa, pa se na kraju slavi pobeda jedne grupe.
Ja pripremam našu hranu, ćurku, podvarak, rusku salatu, slagani burek…
Oko 11 sati svi odlazimo u Tarovu porodičnu kuću, gde mama priprema heljdine rezance koji se jedu pred samu ponoć i tako se ulazi u Novu Godinu. To je tradicija koja se neguje još od perioda Edo u svakoj japanskoj kući.
Na japanskom “tošikoši soba” (soba – heljdini rezanci ; tošikoši – prelazak u Novu godinu”) .Heljdini rezanci simbolizuju dug život, a heljda koja odoleva raznim vremenskim nepogodama, označava i snagu.
Petnaestak minuta pre ponoći televizija prenosi udarce u zvona iz svih budističkih hramova širom Japana i to 108 puta. Broj 108 simbolizuje 108 ljudskih grehova i veruje se da se svakim udarcem čovek oslobađa greha i želja.
Bonnou je najveći ideogram u japanskom jeziku, sastavljen od ukupno 108 poteza ( i ideograma za uvo, nos, jezik, oči, muku, zlo, dobro, ženu, dete, telo, mir…)
Pre ponoci će zvona udariti 107puta i još jednom u samu ponoć .
Mi čestitamo jedni drugima ulazak u Novu Godinu i vraćamo se našoj kući koja je samo desetak minuta daleko od Tarove porodične kuće.Ulice su prazne i mirne, ceo Tokio i Japan izgledaju veoma mirno i dostojanstveno.
Sledećeg dana opet idemo u Tarovu porodičnu kuću, kada dolazi ostala rodbina, jede se “oseći” – posebna novogodišnja hrana, koja se služi u specijalnim ukrasnim kutijama a raznovrsna je po boji i hrani, sve veoma zdravo, kuvano povrće, riba, crni sojin pasulj. Pored toga se jede i “ozonji” ili jednostavna supa sa “omoći” (nabijenim pirinčem) koji se kad se isprži ili skuva razvlači kao žvaka, pa se dešava da mnogi stariji ljudi završe u hitnoj pomoći, jer im se omoći zaglavi u grlu, a nije retko ni da se zadave.
Iako sva hrana izgleda zdrava i lagana, Japanci smatraju da za Novu Godinu jedu mnogo, tako da se 7. Januara jede pirinčana kaša sa 7 vrsta trava (nanagusa kaju), da bi odmorili stomak .
Japanci šalju novogodišnje čestitke i sve čestitke treba da budu uručene 1.januara, tako da su japanski poštari najzauzetiji ljudi za Novu Godinu.
Običaj je, takođe, da se svoj deci u porodici daje novac (suma varira od godišta ) u ukrasnim kovertama, a taj poklon se zove “otošidama”.
Za vreme praznika većina Japanaca odlazi i u obližnji hram gde se pomole i izvlače “omikuđi”, štapiće sa brojem i papirićima sa proročanstvom.
Proročanstvo je podeljeno na:
Najveća sreća
Sreća
Srednja sreća
Mala sreća
Loša sreća
Nesreća
Dobijete i savete ili uputstva šta i kako treba da činite u nekim situacijama.
Samo se papirić sa “najvećom srećom” nosi sa sobom, dok ostale vežete za drvo u hramu. Većina japanskih hramova je “ukrašena” sa puno belih papirića.
Takođe, većina Japanaca odlazi i u novogodišnju kupovinu u velike robne kuće u svoje omiljene prodavnice da kupe “fukubukuro” (vrećice sa srećom), gde dobiju punu kesu stvari po mnogo povoljnijoj ceni. Naravno oni ne znaju šta se nalazi u kesi pa većini to predstavlja zadovoljstvo i iznenađenje. Neki dobiju i broj koji im ne odgovora ili nešto što im se ne sviđa, ali se onda kupci između sebe menjaju ili poklanjaju.
Ja sam samo jednom kupila “fukubukuro” u mojoj omiljenoj aroma prodavnici i mislila sam da nemam šta pogrešiti, jer mi se sva aromatična ulja uglavnom sviđaju ,ili prirodni sapuni, ali kad sam otvorila, bio je između ostalog i jedan aroma-svećnjak ,koji mi se nije svideo ,pa sam ga na kraju bacila.