U selu Nagoro, duboko u planinama zapadnog Japana, vetar huče niz opustelu ulicu u kojoj nema žive duše. Ljudi nema, ali ulica je načičkana lutkama prirodne veličine kakvih u selu ima deset puta više od stanovnika.
To je delo meštanke koja se tako bori protiv praznine i usamljenosti u Nagorou, jednom od brojnih japanskih sela opustošenih depopulacijom.
Nagoro, smešten 550 kilometara jugozapadno od Tokija, postao je poznat kao dolina lutaka otkako je Cukimi Ajano počela da postavlja strašila na ulice kako bi selu udahnula ‘život’.
„U selu nas živi samo 27, a strašila je deset puta više“, kaže Ajano (69).
Sve je počelo pre 16 godina kada je napravila strašilo i odenula ga u očevu odeću kako bi preplašila ptice koje su joj kljucale semenke u vrtu.
„Jedan je meštanin prolazeći ovuda stvarno pomislio da je to moj otac, pa je strašilu rekao ‘dobar dan’. To je bilo smešno“, seća se Ajano, koja otada nije prestala da izrađuje strašila.
S godinama je postala toliko vešta da joj je za izradu jedne lutke u prirodnoj veličini, koje su sada razasute po celom selu, potrebno samo tri dana.
Da bi strašila bila što sličnija ljudima, nanosi im šminku i rumenilo. U zgradi koja je nekad bila mesna škola, razmestila je 12 živopisnih lutaka dečje veličine i postavila ih za stolove kao da je nastava u toku.
Škola već odavno ne radi. „Nema dece, najmlađoj osobi u selu 55 je godina“.
Niže niz ulicu „porodica“ lutaka razgleda napuštenu prodavnicu. Kod obližnje autobuske stanice takođe ih je nekoliko.
Tako se Ajano priseća detinjstva kad je u selu bilo živo. Meštana je tada, kaže, bilo nekoliko stotina.
Nagoro nije jedino mesto s takvom sudbinom u Japanu. Treća najjača ekonomija sveta bori se sa starenjem stanovništva i niskim prirodnim priraštajem.
Japan je na ivici toga da postane prva „ultra stara“ zemlja na svetu, s 28 odsto stanovnika starijih od 65 godina. Po procenama stručnjaka, taj će udeo do 2050. narasti na gotovo 38 odsto.
Po statističkim podacima, oko 40 odsto od 1.700 japanskih opština smatra se demografski opustošenim.
Malo je vjerojatno da će netko uskoro doseliti u Nagoro, ali zahvaljujući strašilima tamo barem dolaze turisti od krvi i mesa.
„Pre nego što sam počela da pravim lutke, niko nije navraćao. Sada ima posetilaca“, rekla je. „Ne znam kako će Nagoro izgledati za deset ili dvadeset godina… ja ću u svakom slučaju nastaviti da pravim lutke“.
Izvor N1-Hina