Pista u dvorištu škole i pogled na planinu Fuđi su mi ulepšavali svaki dan. Naš kampus se nalazi u perfekturi zvanoj Jamanaši sat vremena udaljenoj od Tokija. Ovo mesto je okruženo planinama što kada je leto, klimu čini veoma blagom, a kada je zima, brani nas od snega. Najveća od njih, naravno bila je planina Fuđi, koju japanci zovu „Fuđi san“, što znači „planina Fuđi“, ali može da znači i „gospodin Fuđi“. Najveća planina u ovoj zemlji, a, ujedno i simbol Japana, ova planina nam je svima oduzimala dah svaki put kada bi je pogledali.
Prvo što se primeti kod našeg kampusa je ogromna pista. Na nju svakodnevno sleću avioni i jedrilice. Učenici koji su na pilotskom smeru i klubu su oni koji uče na avionima i jedrilicama, uče o njima, ali njima i upravljaju. Mi koji smo na opštem smeru imamo priliku samo da dobijemo neke osnovne informacije i da udjemo u avion i jedrilicu. Pored pilota, naša škola je jedina srednja škola u Japanu koja ima avijatičarski smer, na kojem se uči još i za inženjere aviona, stjuardese i svega što se tiče savremene avijacije.
Kao svaka škola u Japanu i mi imamo klubove. Klub je mesto u koji se ide posle škole, obavezno kao i sama škola. Mi odlučujemo u koji klub hoćemo da se uključimo, bilo da je to muzika, ples ili sport. Ja sam dobila stipendiju za muzički klub u kojem sam svirala flautu. Mi kao muzički klub smo sem naših koncerata i sviranja na raznim školskim i gradskim dogadjajima, deo navijača. Zajedno sa plesnim i Taiko klubom (Taiko su tradicionalni japanski bubnjevi) imamo školske navijačke pesme koje izvodimo na tribinama sportskih stadiona. Od fudbala, košarke i odbojke, sve do bejzbola, karatea i kendoa, navijamo za našu školu.
Svaki dan nam je organizovan od jutra do mraka, imamo prebrojavanje svako jutro i veče, zvano“Tenko“. Nastava u školi je svakog dana do četiri i posle nje se ide na klub. Nakon toga je večera posle koje smo slobodni do jedanaest sati uveče, kada se gasi internet i svetla. Posle napornog dana, opuštamo se sa drugovima. U sobi smo sa cimerima i cimerkama gde pravimo iznenađenja jedni drugima za rođendane ili položene ispite. Japanci mnogo vole da obraduju svoje najbliže i podržavaju ih u svemu. Tako sam i ja dobijala poklone ili bar poruke, koje mi ostave pre i posle važnih ispita ili nečega što sam imala toga dana.
Naš kampus je toliko veliki da pored cele škole staju i tereni za svaki sport, garaže za jedrilice, parking za školske autobuse, naša vatrogasna vozila pa čak i pista za avione kao i za helikoptere. Imamo obuke kako se ponašati u slučaju zemljotresa ili požara. Naši profesori su obučeni da znaju kako da se ponašaju u takvim situacijama i kako da ugase požar uz pomoć vatrogasnih kola. Te obuke se održavaju nekoliko puta u godini i svaki put se meri vreme i pokušava da se obori rekord stizanja iz doma ili škole do odredjenog mesta.
Minja Zeljković