Haiku je pesma kratke forme, nastala u Srednjem veku u Japanu, ali je i dalje veoma popularna u toj zemlji. Haiku se sastoji od samo tri stiha, koji uvek imaju pet, sedam i pet slogova, a govore o odnosu čoveka prema prirodi i životu.
Napisati u kratkoj, veoma strogoj formi ono što osećate prema prirodi, životu, njegovom trajanju i smislu, bilo je baš ono što od čoveka traži filozofija zen budizma. Haiku je asketska umetnost, ili, na drugi način rečeno, umetnički asketizam.
Sa širenjem plodova japanske kulture u drugoj polovini 19. veka haiku je dospeo u Evropu i Ameriku i vremenom postao veoma popularan. Njegova popularnost dostigla je vrh šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, sa širenjem znanja o zen budizmu, koji je u haikuu našao možda svoj najbolji izraz.
Sada se haiku piše širom planete, jer su u svim zemljama koje su imale dodira sa japanskom kulturom ovu formu usvojili kao način za izražavanje svojih osećanja. Pored običnih ljudi, haiku su pisali i pišu poznati pesnici u mnogim zemljama, a ta praksa je veoma česta i kod nas.
Kako oprati
noge u reci – a ne
zamutiti tok?
FUHAKU KAVAKAMI (1714-1807)
(majstor čajne ceremonije)
Miroslav Manić:
iz antologije „Doba Japana – zbornik besmrtnih“
… Sad će maslačak
Poleteti u vetar –
Samo što nije!
PESNIKINJA AKIKO JOSANO (1878-1942)
Miroslav Manić:
iz antologije „Doba Japana – zbornik besmrtnih“
Papirni zmaju,
Podigni me iz ovog
Pakla razvrata!
NEZNANA KURTIZANA (17. vek)
Latice venu,
Pad je suština cveta!
– Neka to onda
Ohrabri malodušne
Da se ne boje smrti!
SAMURAJ JUKIO MIŠIMA (1925-1970)
65
Uh, što se grozim
Glasa fazana – čujem
Da jede zmije!
MACUO BAŠO (1644-1694)
36
Usred ravnice
Stoji kamen kraj puta –
Čeka putnike.
MASAOKA ŠIKI (1867-1902)
1
Evo proleća
Punog sunca i cveća,
U novom ruhu!
Radosno i u meni
Taj večni život cveta!
(U vreme prve trudnoće)
CARICA MIĆIKO (1934)
2
Obraza vrelih –
Crvena kao bulka –
Pokorno ćuti…
TAKARAI (ENOMOTO) KIKAKU (1661-1714)
35
Nečija duša,
U obliku leptira –
Odlete dalje…
MASAOKA ŠIKI (1867-1902)
38
U pustoj kući –
I dalje peva cvrčak
Pod starim pragom.
MASAOKA ŠIKI (1867-1902)
12
Kada ti mahnem
Krilima aviona,
Dole sa juga,
Nemoj plakati, draga –
Pa život je samo let!
6
Zagrizeš šljivu –
I odnekud nadođu
Perverzne misli…
PESNIKINJA SUZUKI MASAĐO (1906-2003)
9
Kako da spavam
Kada je noć ledena –
A more budno?
PESNIKINJA SUZUKI MASAĐO (1906-2003)
2
Iznad mrtvog proleća
I trešanja bez cveta.
A kad uzletim –
S poslednjom eskadrilom –
Znaću da lebdim
(Na dan predaje, 15. avgusta 1945)
VICE-ADMIRAL UGAKI MATOME (1890-1945)
3
Vilin će konjic –
Postati zrela trešnja
Kad skineš krila.
Bašo:
Zrela će trešnja –
Postati vilin konjic
Kad dodaš krila.
TAKARAI (ENOMOTO) KIKAKU (1661-1714)
3
Šušne li guja –
U tišini livade
Nastane tajac.
PESNIKINJA IŠIBAŠI HIDENO (1909-1972)
(Prevod: Miroslav Manić)
69
Ne plači, cvrčku –
Svi se jednom rastaju –
Pa čak i zvezde!
KOBAJAŠI ISA (1763-1828)
(Prevod: Miroslav Manić)
76
Na nečiji zov –
Nastade lažni odziv
Gorom Mikasa…
MACUO BAŠO (1644-1694)
(Prevod: Miroslav Manić)
77
Nasmešite se,
Pupoljci trešnje – duva
Vetar razvigor!
MACUO BAŠO (1644-1694)
(Prevod: Miroslav Manić)
5
Glasnik mi pruža
Procvalu granu – potom
Ljubavno pismo…
TAKARAI (ENOMOTO) KIKAKU (1661-1714)
(Prevod: Miroslav Manić)
5
Glasnik mi pruža
Procvalu granu – potom
Ljubavno pismo…
TAKARAI (ENOMOTO) KIKAKU (1661-1714)
(Prevod: Miroslav Manić)
Ima večnosti –
Na groblju klana Jagju
Zapeva slavuj.
Macumoto Saćiko
(Prevod: Miroslav Manić)
78
Nema ničega
Što možeš porediti
S mladim Mesecom!
MACUO BAŠO (1644-1694)
(Prevod: Miroslav Manić)
80
Ljudi pristižu –
Da pređu po prvi put
Najnoviji most…
MACUO BAŠO (1644-1694)
79
Pada prvi sneg
Na most koji se gradi
Preko Sumide…
MACUO BAŠO (1644-1694)
71
Kada god pođem
U veliki grad Edo –
Srce zapeva!
KOBAJAŠI ISA (1763-1828)
1
Od ranog jutra –
U vedru od bunara –
Cvet kamelije…
SAMURAJ JAMAMOTO KAKEI (1648-1716)
2
Pred uzbrdicom –
Na rastanku – delimo
Kaki jabuku.
MONAH KUBOTA IZEN (1640-1704)
75
Veliki Edo!
Svakog proleća svuda –
Procvale vrbe…
KOBAJAŠI ISA (1763-1828)
(Prevod: Miroslav Manić)
84
Moj Išitaro –
Sada se često igram
Sa tvojom dušom.
KOBAJAŠI ISA (1763-1828)
5
Kako udari
Velika munja – tako
Zasija Buda.
SAMURAJ JAMAMOTO KAKEI (1648-1716)
83
Kad čuje “majka” –
Moje siroče pljeska
Toplim rukama.
KOBAJAŠI ISA (1763-1828)
12
Zatvaram oči –
I gledam burne noći
Svoje mladosti.
TAKAHAMA KJOŠI (1874-1959)
(Prevod: Miroslav Manić)
85
Posle snegova –
Selo je poplavljeno
Veselom decom.
KOBAJAŠI ISA (1763-1828)
(Prevod: Miroslav Manić)
2
Odgledah Mesec –
Sada mogu da odem
Sa ovog sveta…
MONAHINJA FUKUDA ĆIJO-NI (1703-1775)
(Prevod: Miroslav Manić)
86
Srce mi igra –
Ona daleka kiša
U mom je selu!
KOBAJAŠI ISA (1763-1828)
(Prevod: Miroslav Manić)
6
Žute i bele!
Za druge hrizanteme
Ne želim da znam!
SAMURAJ HATORI RANSECU (1654-1716)
(Prevod: Miroslav Manić)
3
Pada i sumrak –
Na kraju dana kad su
Pale latice…
MIURA ĆORA (1729-1780)
(Prevod: Miroslav Manić)
*
Blistavi Mesec!
U svakom mračnom kutku
Pesma insekta…
SAMURAJ MACUI BUNSON (-1713)
(Prevod: Miroslav Manić)
4
Kad gledaš Mesec –
Često ga krije oblak –
Pa opet sija.
MIURA ĆORA (1729-1780)
(Prevod: Miroslav Manić)
5
Jato gusaka –
Sa hodočasnicima –
Vraća se kući.
SAMURAJ HATORI RANSECU (1654-1716)
(Prevod: Miroslav Manić)
44
Malo po malo –
Mesec se sav pojeo.
I već je hladno.
JOSA BUSON (1716-1784)
(Prevod: Miroslav Manić)
85
Duž strmog puta –
Konj je žvakao posvud
Cvetove sleza.
MACUO BAŠO (1644-1694)
(Prevod: Miroslav Manić)
6
Ptići u gnezdu –
Majka je uzletela
Jako visoko.
SUGIJAMA SAMPU (1647-1732)
(Prevod: Miroslav Manić)
7
Jesenji vetar –
Ispade mi prvi zub
Iz hladnih usta.
SUGIJAMA SAMPU (1647-1732)
(Prevod: Miroslav Manić)
40
Lepo miriše
Moj bolesnički krevet –
Kreće proleće…
MASAOKA ŠIKI (1867-1902)
(Prevod: Miroslav Manić)
*
I ne trudim se
Da shvatim poetiku
Starog ribnjaka –
Ali često uživam
U zvuku žabljeg skoka…
KAGAVA KAGEKI (1768-1843)
(Prevod: Miroslav Manić)
*
Pijem u ime
Četrdeset i devet
Svojih godina –
Ni raj, niti pakao,
Ništa ne zaslužujem!
Samuraj Uesugi Kenšin (1530-1578)
(Prevod: Miroslav Manić)
*
Pre prvih bombi –
Moja žena izvodi
Dete iz kuće.
Vatanabe Suiha (1882-1946)
(Prevod: Miroslav Manić)
*
Na kraju rata –
Ponovo volim ženu
Na staroj čergi.
Išida Hakjo (1913-1969)
(Prevod: Miroslav Manić)
*
Još jedan razred
Jedva čeka diplomu –
Da ode u svet.
Učiteljica Takešita Šizunođo (1887-1951)
(Prevod: Miroslav Manić)
6
Teško se penjem
Uzbrdicom, ka nebu –
Nosim godine…
TANEDA SANTOKA (1882-1940)
(Prevod: Miroslav Manić)
88
Ponovo munja –
Ne možeš skriti bore
Ni usred noći!
KOBAJAŠI ISA (1763-1828)
(Prevod: Miroslav Manić)
3
Napisala bih
Reči ljubavi preko
Neba Japana –
Za sav moj napaćeni
I poniženi narod!
PESNIKINJA AKIKO JOSANO (1878-1942)
(Prevod: Miroslav Manić)
*
Ako pitaju,
Tamo u prestonici,
Kako sad živim –
Reci da sam tužnija
I mnogo nesrećnija…
PESNIKINJA ONO NO SADAKI (9. vek)
(Prevod: Miroslav Manić)
62
Velika graja –
Neke su ptice našle
Zrele bobice…
TANEDA SANTOKA (1882-1940)
(Prevod: Miroslav Manić)
1
Mastionica,
Užasni beli papir –
Sve je na stolu!
Šta sada napisati –
A da nije ljubavna?
ISAMU JOŠII (1886-1960)
(Prevod: Miroslav Manić)
3
Ako ne piješ,
Šta češ na ovom svetu,
Taklo usamljen?
I čemu prazne priče
O nekakvoj večnosti?
ISAMU JOŠII (1886-1960)
2
Šta god da kažu,
Ja volim onaj Gion –
Čak i kad spavam
Mojim snovima teku
Njegove bistre vode!
ISAMU JOŠII (1886-1960)
(Prevod: Miroslav Manić)
86
Kad bi još jednom
Zamirisalo cveće –
Makar jesenje!
MACUO BAŠO (1644-1694)
(Prevod: Miroslav Manić)
91
Kroz pukotinu
Vidim da je već pao
I sneg na selo…
KOBAJAŠI ISA (1763-1828)
(Prevod: Miroslav Manić)
6
Tiho je, tiho.
Hladno je – hladno-hladno!
Svuda samo sneg…
TANEDA SANTOKA (1882-1940)
(Prevod: Miroslav Manić)
90
Dođi, vrapčiću –
Igrajmo se zajedno,
Mi usamljeni!
KOBAJAŠI ISA (1763-1828)
(Prevod: Miroslav Manić)
64
Sneg pada jače –
I sve jače i jače –
Ako ga gledaš…
TANEDA SANTOKA (1882-1940)
(Prevod: Miroslav Manić)
6
Progutah gorki
Lekoviti napitak –
Još uvek žmurim…
TAKAI KITO (1741-1789)
(Prevod: Miroslav Manić)
4
Kada sam tužan,
Nekih jesenjih dana,
Često odglumim
Kako čekam nekoga
Na pustome peronu…
ISAMU JOŠII (1886-1960)
(Prevod: Miroslav Manić)
87
Zasadih voćku –
Sada je tiho bodri
Jesenja kiša.
MACUO BAŠO (1644-1694)
(Prevod: Miroslčav Manić)
7
Odmaram oči
Gledajući na more –
Dan je bio dug.
MONAH TAN TAIGI (1709-1771)
(Prevod Miroslav Manić)
5
Sve brže traže
Odlazeće proleće
Stari leptiri…
SAMURAJ KATO GJODAI (1732-1793)
(Prevod: Miroslav Manić)
92
Na kraju svega –
Istinu o životu
Zna samo kamen.
KOBAJAŠI ISA (1763-1828)
(Prevod Miroslav Manić)
