Japan planira da uvede zabrane pušenja u restoranima, barovima i kafeima, kako bi se što bolje pripremio za ulogu domaćina Olimpijskih igara 2020. godine. Planira se da kazna za pojedince za pušenje na zabranjenoj lokaciji bude 300 000 jena ( 300 000 dinara ), što je oko prosečne plate u toj zemlji, dok će za vlasnike restorana i drugih lokala kazne takođe biti predviđene. Pušenje će biti zabranjeno i u pojedinim javnim zgradama, a prekršaj u njima biće kažnjavan sa 500 000 jena ( 500 000 dinara ).

Prema planu, biće uvedene posebne prostorije u restoranima u kojima će pušenje biti dozvoljeno, ali se zabrana pušenja neće odnositi na barove u prostorima do 30 kvadratnih metara površine, pošto u njih obično ne zalaze mladi.

U hotelima biće odvojene sobe za pušače i nepušače, a pušenje će biti zabranjeno i na pojedinim terasama hotelskih restorana.

Japanci prilično puše ( više muškarci nego žene ), ali većina njih cigaretu ugasi kada je dopuše do polovine, kako bi tako manje udisali opasnih supstanci. Opušci se ne bacaju okolo, već, ako treba, pušač sa sobom nosi pepeljaru-kontejner.

Cena kutije cigareta prosečnog kvaliteta je između 430 i 460 jena ( isto u dinarima ). Prodaja mladima ne može da se lako kontroliše, jer u celoj zemlji postoji preko 500 000 automata za prodaju cigareta, koji funkcionišu 24 časa.

Sada u Japanu zabrane pušenja postoje samo u pojedinim gradovima i područjima, a odluke o tome donose lokalne vlasti. Zabrane postoje u kvartovima Šibuja, Šinđuku i Ćijoda u Tokiju, u drevnom gradu-staroj prestonici Kjotu pušenje je zabranjeno u čitavim ulicama sa starim hramovima i palatama, a pušenje selektivno zabranjuju i prefekture Kanagava ( grad Jokohama ) i Hjogo.

Veliki problem uvođenju zabrana predstavlja činjenica da političari iz vladajuće konzervativne Liberalo-demokratske partije imaju veoma jako uporište u industriji duvana, ali i u uslužnim delatnostima, gde spadaju restorani.

Prema jednoj legendi, iznetoj u kratkoj priči čuvenog pisca Rjunosukea Akutagave, duvan u Japanu nije postojao do 16. veka, kada ga je u ovu zemlju doneo đavo, koji se sakrio na brodu jezuitskog misionara Svetog Franje. Đavo je posadio duvan i pokušao da iskuša jednog seljaka, kako bi mu uzeo dušu, ali ga je inteligentni seljak uspeo da nadmudri, đavo je pobegao, a duvan se raširio po Japanu.