UPOZNAVANJE –

Kelner je doneo dve kafe i sok, pa Dejan i dvoje mladih Japanaca, koji su se samo nekoliko minuta pre toga sreli u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici, mogu da mirno nastave razgovor.

„Anata no namae va nan desu ka?“ pita devojka Dejana, što znači „Kako se zovete?“ ili „Kako Vam je ime?“

„Vataši no namae va Dejan desu“, kaže Dejan, a to znači „Moje ime je Dejan“.

„Došite Nihongo ga dekimasu ka?“ pita dalje devojka, a to znači „Zašto možete da govorite japanski?“ ili bukvalno „Zašto umete japanski?“.

„Vataši va gakusei desu. Daigaku de Nihongo o benkjo šite imasu“, odgovara Dejan, a to znači „Ja sam student. Na univerzitetu učim japanski jezik“.

„Anatataći no namae o ošiete kudasai“, pita njih Dejan, što znači „Kažite mi svoja imena“, ili bukvalno „Naučite me svoja imena“.

»Vataši va Jamakava desu«, odgovara devojka. To znači »Ja se zovem Jamakava« ili »Ja sam Jamakava«.

»Vatakuši va Tabata desu«, kaže mladić, što znači »Ja se zovem Tabata« ili »Ja sam Tabata«.

Kada se predstavljaju Japanci obično kažu samo svoje prezime, retko će vam odmah reći svoje ime.

„Jamakava san to Tabata san desu ne!“ uzvikne Dejan, a to znači „Gospođica Jamakava i gospodin Tabata, zar ne!?“

„Soo desu“, odgovaraju mladi Japanci u glas, a to znači „Tako je“.

To je bila naša treća lekcija japanskog jezika, koja će vam pomoći da se snađete, ako naiđete na došljaka iz Japana, kome želite da pomognete.

Ponovimo reči koje smo naučili:

„Anata no namae va nan desu ka?“ znači…“Kako se zovete?“ ili bukvalno „Kako Vam je ime?“

Ime se kaže NAMAE, a NO je član koji označava pripadanje. VA je član koji označava prvo lice jednine ili množine. U japanskom jeziku imenice nemaju jedninu i množinu, niti imaju roda.

„Vataši no namae va Dejan desu“ znači „Moje ime je Dejan“.

„Došite Nihongo ga dekimasu ka?“ znači „Zašto možete da govorite japanski?“ ili bukvalno „Zašto umete japanski?“.

„Vataši va gakusei desu“ znači „Ja sam student“.

„Daigaku de Nihongo o benkjo šite imasu“ znači „Na univerzitetu učim japanski jezik“.

„Anatataći no namae o ošiete kudasai“ znači „Kažite mi svoja imena“, ili bukvalno „Naučite me svoja imena“.

»Vataši va Jamakava desu« znači »Ja se zovem Jamakava« ili »Ja sam Jamakava«.

»Vataši va Tabata desu« znači »Ja se zovem Tabata« ili »Ja sam Tabata«.

Reč „vatakuši“ (ja) umesto reči vataši ( ja) češće upotrebljavaju muškarci.

„Jamakava san to Tabata san desu ne!“ znači „Gospođica Jamakava i gospodin Tabata, zar ne!?“

„Soo desu“ znači „Tako je“.

Evo, i naša treća lekcija japanskog jezika je završena. Slušajte nas i dalje, pa, kada naiđete na došljaka iz Japana, neće vam biti teško.

„Mata ne“ a to, setimo se, znači „Vidimo se ponovo“ ili „Družimo se ponovo“

„Mata ne“.