Japanorama

PROŽIVLJENO LIČNO ISKUSTVO

500.00рсд

Kenzaburo Oe

Jedna lična-skoro autobiografska knjiga japanskog nobelovca

Japanski književnik Kenzaburo Oe ( 84 ) dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1994.godine. On je jedan od najpoznatijih japan­skih živih pisaca i, istovremeno, jedan od najprevođenijih Japanaca u svetu. Kenzaburo Oe poznat je kao veliki kritičar savremene civi­lizacije. „Šta može da se kaže o civilizaciji čije je naj­veće dostignuće atomska bomba kojom je uništena Hirošima?“ rekao je jednom prilikom. Do preokreta u Oeovom životu došlo je kada mu se u junu 1963. godine rodio retardirani sin Hikari. Celoga   sebe uložio je ne samo da tom detetu ( ima još jednog sina i jednu kćerku ) obezbedi fizičku egzistenciju, nego da u njemu „izvaja dušu“. U tome je uspeo: Hikari je u vreme kada je njegov otac dobio Nobelovu nagradu već bio prodao osamdeset hil­jada kompakt diskova s ozbiljnom muzikom koju je sam komponovao, kao već poznati kompozitor u Japanu. Ova knjiga govori i o tome.

Kategorija:

Kenzaburo Oe ( 1935. –   ) Rođen u gradiću Ućiko ( ostrvo Šikoku ). Kao student francuske književnosti na Tokijskom univerzitetu 1957. dobio je nagradu za priču “Mrtvi su rasipnici”, a za novelu “Lovina” 1958, u 23. godini, nagrađen najvećom japanskom književnom nagradom “Akutagava”. Imao je 28 godina kada mu se rodio retardirani sin Hikari, događaj koji je napravio preokret u njegovom životu i književnom stvaralaštvu. Vrlo brzo napisao je roman “Lično iskustvo”, sa temom odgajanja sina, kome je pomogao da postane kompozitor ozbiljne muzike.

Putovao je mnogo svetom i susreo se sa mnogim svetskim ličlnostima, uključujući Mao Ce Dunga i Žan Pol Sartra. Istorija japanske književnosti 60-tih i 70-godina su bukvalno dela Kenazuborao Oea i knjiga kruga naprednih pisaca, kome je pripadao. Dobio je Nobelovu nagradu za knjževnost 1994. a novela “Lovina” ( objavljena u Beogradu iste godine ), je prva njegova knjiga objavljena u Srbiji. Odbio je najviše državne počasti u Japanu, a dodelu Nobelove nagrade baš njemu, objasnio time što je “jedini od njegove generacije ostao živ dovoljno dugo da je dobije” – rekao je da su zaslužniji svi drugi pisci njegove generacije. Glavna dela: “Priče o šumskom podneblju”, “Mrtvi su rasipnici”, “Jednostavan život”, “Gori gori zeleno drvo”, “Beleške iz Hirošime”.