Japanorama

MUSAŠI MIJAMOTO – TOM 4 KNJIGE

1,800.00рсд

Eiđi Jošikava

Najbolji borac samurajskim mačem svih vremena

Na kraju 16. veka, rodio se dečak koji je kasnije, kao samuraj dobio ime Musaši Mijamoto. Musaši je bio samouk, a kada je otišao u prestonicu pobedio je sve pripadnike škola borenja i nastavio da luta Japanom. Vremenom, postao je toliko superioran da je unapred znao kako će, pa čak i kojim udarcem, pobediti protivnika. Kada je pobedio samuraja koji se zvao Kođiro Sasaki, Musaši je bukvalno prestao da se bori i samo je lutao Japanom. Pred kraj života u gradu Kumamoto na ostrvu Kjušju, u službu ga je primio velikaš Tadatoši Hosokava. Vekovima Musaši je bio zaboravljen, pojavljujući se povremeno u dramama pozorišta kabuki, ali ga je u 20. veku u život vratio pisac Eiđi Jošikava, koji je roman o njemu prvo objavljivao u nastavcima u dnevnom listu “Asahi šinbun” 1935, a kasnije je izašao kao knjiga. Ovaj roman učvrstio je Musašija kao nacionalnog junaka, o kome su kasnije snimani i filmovi – u jednom od njih igrao ga je čuveni Toširo Mifune.

Kategorija:

Eiđi Jošikava (1892 – 1962) rodio se u Jokohami, kao sin bogatog trgovca, ali, pošto mu je otac bankrotirao morao je još kao dečak da radi fizičke poslove, sve dok u 30. godini nije postao novinar malog lista “Maiju šinbun”. Počeo je da piše istorijski roman “Život sveštenika Šinrana”, koji je objavljivan u nastavcima, što je česta praksa u Japanu i danas. Pošto je roman postao popularan, prešao je u veći list “Mainići šinbun”, gde je objavio drugi roman “Nesreće sa mačem I ženama” i odmah i treći “Tajni zapisi iz Narutoa”, posle čega je postao popularan u Japanu.

Napisao je još nekoliko istorijskih knjiga, a večnu slavu je postigao napisavši roman “Musaši Mijamoto”, koji je prvo izlazio u nastavcima od 1935. do 1939. u najuglednijem listu Japana “Asahi šinbun”. Roman o istinitoj ličnosti, nepobedivom samuraju Musašiju doneo mu je i novac i veliku popularnost. Iz mraka prošlosti izvukao je zapostavljenog nacionalnog junaka, nepobedivog borca, koji, međutim, nije priznavao društvene kanone. Napisao je još nekoliko istorijskih romana, dobio književnu nagradu “Kikući Kan” kao i “Orden za kulturu”, najviše japansko državno priznanje iz oblasti kulture.