Japanorama

MUSAŠI MIJAMOTO – TOM 4 KNJIGE

1,800.00 рсд

Eiđi Jošikava

Najbolji borac samurajskim mačem svih vremena

Na kraju 16. veka, rodio se dečak koji je kasnije, kao samuraj dobio ime Musaši Mijamoto. Musaši je bio samouk, a kada je otišao u prestonicu pobedio je sve pripadnike škola borenja i nastavio da luta Japanom. Vremenom, postao je toliko superioran da je unapred znao kako će, pa čak i kojim udarcem, pobediti protivnika. Kada je pobedio samuraja koji se zvao Kođiro Sasaki, Musaši je bukvalno prestao da se bori i samo je lutao Japanom. Pred kraj života u gradu Kumamoto na ostrvu Kjušju, u službu ga je primio velikaš Tadatoši Hosokava. Vekovima Musaši je bio zaboravljen, pojavljujući se povremeno u dramama pozorišta kabuki, ali ga je u 20. veku u život vratio pisac Eiđi Jošikava, koji je roman o njemu prvo objavljivao u nastavcima u dnevnom listu “Asahi šinbun” 1935, a kasnije je izašao kao knjiga. Ovaj roman učvrstio je Musašija kao nacionalnog junaka, o kome su kasnije snimani i filmovi – u jednom od njih igrao ga je čuveni Toširo Mifune.

Kategorija:

Eiđi Jošikava (1892 – 1962) rodio se u Jokohami, kao sin bogatog trgovca, ali, pošto mu je otac bankrotirao morao je još kao dečak da radi fizičke poslove, sve dok u 30. godini nije postao novinar malog lista “Maiju šinbun”. Počeo je da piše istorijski roman “Život sveštenika Šinrana”, koji je objavljivan u nastavcima, što je česta praksa u Japanu i danas. Pošto je roman postao popularan, prešao je u veći list “Mainići šinbun”, gde je objavio drugi roman “Nesreće sa mačem I ženama” i odmah i treći “Tajni zapisi iz Narutoa”, posle čega je postao popularan u Japanu.

Napisao je još nekoliko istorijskih knjiga, a večnu slavu je postigao napisavši roman “Musaši Mijamoto”, koji je prvo izlazio u nastavcima od 1935. do 1939. u najuglednijem listu Japana “Asahi šinbun”. Roman o istinitoj ličnosti, nepobedivom samuraju Musašiju doneo mu je i novac i veliku popularnost. Iz mraka prošlosti izvukao je zapostavljenog nacionalnog junaka, nepobedivog borca, koji, međutim, nije priznavao društvene kanone. Napisao je još nekoliko istorijskih romana, dobio književnu nagradu “Kikući Kan” kao i “Orden za kulturu”, najviše japansko državno priznanje iz oblasti kulture.