Piše: Ostoja Vojinović

Odvojiti par nedelja svog odmora za Japan ne zvuči teško. Ali zvuči mnogo teže za mene rođenog u znaku lava da provede dve nedelje avgusta, a da ne bude na moru. Što zvuči paradoksalno, ako uzmemo u obzir: da ste na..ostrvu.

Da se razumemo, Tokio ima dosta reka, velikih poput Arakave, omiljenih kao što je Sumida, zaliv izlazi na Pacifički okean, grad je pun potoka, uređenih bara, sam grad okružuju jezera poput Okutame, koja je popularno izletište, ali sve to nije to. Ono što pamtite iz animea. Sunce, plaža, ljudi na bajsevima, devojke sa velikim šeširima i zvuk talasa! A baš to tražim.

U glavnom gradu zemlje, čija su najlepša letovališta i tropske plaže daleko kao nama plaže u Turskoj. Ali se uvek treba podsetiti da je Japan zemlja puna iznenađenja, urednog i brzog prevoza i organizovanog Sistema, a baš to mi je bilo potrebno… Ako raširite mapu pred sobom (to mi malo stariji tako kažemo, vi ćete pametno koristiti gugl), videćete da je izbor na prvi pogled vrlo sužen, iznad vas je prefektura Saitama, koja vas vodi dublje u kopneni deo, desno vam je prefektura Ćiba, koju morate proći celu da biste stigli do sledeće prefekture koja zahvata obalu, ali je ona nažalost već deceniju pod udarima cunamija i iako se oporavlja nije u punom sjaju. Znači ostaje levo,na jug!! A jug je to blago koje se otkriva pred vama jer dovoljno je samo projuriti pored Jokohame i Kavasakija i ulazite u prefekturu Kanagava šćućurenu pored moćnog Tokija, iako skriva činjenicu da je Kanagava bila Tokio pre Tokija, čak i Edo pre Edoa!!! Kanagava i grad Kamakura. Da se razumemo, ova prefektura prislonjena na Tokio sa jedne strane, a sa druge na mnogo popularniju Šizuoku nije što bi rekli “tikva bez korena”. U stara ,baš stara vremena, Kamakura je bila prestonica, pa čak se i cela era, koja se završila 1333-e naziva Era Kamakura. Njeni hramovi, čuveni Buda kao i priča o putu koji je vodio ka Edou i trošarini-carini koju je postavio sam Nobunaga, drugom prilikom, ovaj put ćemo se posvetiti letnjim aktivnostima!!

Kanagava nije nepoznata stanovnicima Tokija, ona i jeste jedna od najbližih destinacija za beg iz vrelog grada. A nudi sve, od onsena (banja) preko divnih jezera, pritajenog vulkana do lepih plaža i dobre atmosfere koje nude omanji gradići… A kako stići do tog raja iz Tokija? Ispalo je nikad lakše! Što i ne čudi za zemlju kao što je Japan. U moru propusnica, dozvola, popusta, članskih kartica i sličnih “ausvajza” po naški izdvaja se “Hakone-Kamakura pass”. Ne samo što za nju možete doći specijalnim vozom do mora, već sa njom vam je besplatno sve što hoda, leti, roni u toj regiji! Po ceni od 60 evra možete koristiti vozove ka moru, gondole, električnu železnicu (o njoj malo kasnije za ljubitelje animea) brodove, brdsku železnicu (voz sa 3 točka!), jednošinski voz (u kojem se vozite sa tavanice!) i sve to važi 72 sata. Kako malo kopanja može pronaći blago.

Krenuvši rano iz Asakuse i napustivši bazu (apartman koji služi za spavanje , kao magacin i kućica kada sam van grada), uputio sam se metroom ka stanici Šinđuku. Možete je nazvati novijom verzijom Glavne Tokijske ili sestrom stanice Ueno, ali, ako želite na jug Japana, to je stanica za mnoge kompanije koje imaju ne samo svoje vozove već I svoje šine i koloseke. Mnogo drugačije nego Evropa. Elem, pokazujući svoju kartu osoblju stanice bio sam sproveden potezima ruke do voza koji pripada kompaniji Odakyu Railways, a čiji određeni vozovi imaju panoramske krovove, kako biste uživali u krajolicima, dok se približavate moru.

Već tu možete početi svoju igru uskakanja i preskakanja u lokalne vozove, kako bi se zadržali u malenim gradićima i selima. Vozovi idu ceo dan, a vaša karta važi za svaki! Ali o mojoj fascinaciji omalenim gradićima i selima opet, nekom drugom prilikom. Voz će vas ionako brzo dovesti u Fuđisavu , grad koji bi po našim standardima bio ogroman sa svojih pola miliona stanovnika, ali razbacan po plažama pa sve do dubokih šuma u planinama, izgleda vrlo prijatan. Iako čudnog centra grada (Centar je izdignut na ogromnoj betonskoj ploči kojom vijugate izmedju zgrada i hotela dok se gradski saobraćaj odvija u prolazima ispod vas) još više će vas oduševiti mono-rail, jedan od poslednjih koji funkcioniše (nažalost polako gube bitku tako da je i čuveni Tokijski Ueno mono rail ukinut pre koji mesec) i koji će vas odvesti direkt do obale . A tamo? Tamo vas čeka sve ono što leto nudi…Od divnih plaža koje se protežu kilometrima, a duž koje ide mini električna železnica čija stajališta su uz najbolje lokacije za kupanje. Ali nije taj “vozić”popularan samo zbog svoje krajnje destinacije. To shvatate tek kada vidite gomilu ljudi koji sa telefonima vrišteći slikaju taj vozić, ali na odredjenom prelazu . A razlog? Popularna razbibriga Japanaca, mange i animei. U ovom slučaju radnja popularne franšize “Slam Dunk” odigrava se baš u ovom gradiću, a sam voz i putni prelaz imaju posebno mesto za fanove ovog filma. A onda se gužva raziđe i pred vama se nađe biser grada i okoline, ostrvo Enošima. Da se razumemo, Japan ima hiljade ostrva, ostrvaca, stena, kamičaka, ali Enošima stvarno jeste biser nad biserima! Da pođemo od osnovnih podataka , samo ostrvo nije veilko, par kvadratnih kilometara, ali krcato. Pa svime! Osnovu čini hram posvećen božanstvu zabave i muzike Benzaitenu, tačnije celo ostrvo se vrti oko tog imena, jer je po legendi i samo ostrvo izronilo iz vode u 6. veku zahvaljujući njemu. Budistički hramovi srušeni tokom Ere Meiđi i duboke podele između budizma i šintoa su obnovljeni tokom 90-ih godina prošlog veka i prelepo izviruju iz guste šume ostrva . A pored njih se nalaze sređene pećine, prelepa botanička bašta, moderni svetionik-vidikovac, luka sa čamcima i gomilom malenih restorana sa morskim specijalitetima. I u svom tom “divnom haosu” možete videti i malene kućice sa civilima koji kao da ne pripadaju tom raju. A onda saznate od ljubaznih stanovnika da je ostrvo oduvek bilo naseljeno, a posle nacionalizacije ostrva postignut je dogovor, građani ostaju na svome, ali ne smeju da zidaju nove objekte i nema prenosa imovine na naslednike, tako da je svake godine sve manje stanovnika, ali i dalje čine zanimljiv “ispad”od okoline. I mali saveti, ako vidite znak sa nacrtanom pticom I simbolima, prevod je krajnje zanimljiv, ostrvo je prepuno ptica koje će vam na najmanji znak nepažnje maznuti sladoled ili piletinu na štapiću! Vrlo opasni protivnik! Elem,posle svega, pun utisaka a i stomaka krenuh ka plaži da se brčnem. Da se razumemo, to nisu najlepše plaže, niti su palme na svakom ćošku, ali atmosfera na samoj plaži koja je krcata mladima koji roštiljaju na njoj, spremaju daske za surfovanje koje zanimljivo nose na ugrađenim dodacima na biciklima, familije sa svojim bento obrocima i hladnim gajbama piva čine da se osetite savršeno, pogotovo kada osetite visinu i udare talasa koji stižu sa okeana. I važna i neverovatna činjenica za razliku od ostatka sveta, bezbednost toliko velika da sam opušteno ostavljao ranac sa pasošem i parama na peškiru dok se bezbrižno brčkam u dubokoj vodi… Totalna opuštencija!  I taman kad pomislite da je već sve viđeno, dovoljno za prelepe uspomene, upoznate u vodi dve Italijanke koje vas uzbuđeno pitaju “A jesi li posetio jezero Aši? Hakone? A Odavaru? I onako mokar zabezeknut shvatam da moje uspomene tek moraju da se ispisuju. Tako da već sledeći put idemo malo dublje u unutrašnjost…