Devojka na fotografiji zove se Rut Li ( Ruth Lee ), snimljena je pre skoro 82 godine, 15. decembra 1941. na plaži u Majamiju ( Florida) u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako je kod nas u Srbiji i tada bila zima, u Majamiju ( Florida ) je bilo toplo, kao kod nas preko leta. Dok sam pisao ovaj tekst, proverio sam, u Majamiju je ( subota 9. decembra 2023. ) oko podne temperatura bila 27 stepeni Celzijusa. Verovatno je slična temperature bila i tada, pa je Rut Li, zaposlena u obližnjem kineskom restoranu na plaži, izašla da se malo okupa u okeanu i da se sunča.
Ali, da je ne bi uznemiravali, Rut Li je u pesak pored sebe zabola zastavu zemlje koja je tada zauzimala samo deo kineske teritorije i zvala se Republika Kina. Na čelu Republike Kine bio je tada general Čang Kaj Šek, dok su drugi delovi zemlje bili podeljeni između kineskih komunista, koje je predvodio Mao Ce Tung, i japanskih osvajača. I Čang Kaj Šek i Mao Ce Tung su se tada borili protiv Japanaca, ali su kasnije započeli ( nastavili) građanski rat, koji se završio 1945, pobedom komunista.
Čang Kaj Šek i Mao Ce Tung
Samo nedelju dana pre nego što je snimljena ova fotografija, na kojoj se sunča Rut Li, 7. decembra 1941. japanski ratni avioni napali su američku vojnu luku Perl Harbur na Havajima, uništili veliki deo američke pacifičke flote i avijacije i ubili preko 2300 Amerikanaca.
Japan je napao na Perl Harbur bez objave rata, pa je, posle tog iznenadnog bombardovanja, u SAD većina stanovnika počela da napada na državljane SAD azijskog porekla, uvereni da su oni Japanci i da su istomišljenici napadača na Perl Harbur. Incidenti su bili brojni, a napadači nisu birali mesto i vreme za njih.
Napadi na Azijate u Americi bili su svakodnevnica, a već sledećeg februara čak 120 000 državljana SAD japanskog porekla bilo je odvedeno u koncentracione logore širom zemlje, gde ih je mnogo umrlo. Mnogi Amerikanci japanskog porekla kraj rata dočekali su u tim logorima, a čak ni činjenica DA SU MNOGI OD NJIH IMALI SINOVE U AMERIČKOJ VOJSCI KOJA JE NASTAVILA DA SE BORI PROTIV JAPANA nije uticala na njihov status!
Rut Li nije želela da postane žrtva razbesnelih belih ili nekih drugih Amerikanaca, pa je na plažu ponela zastavu zemlje svog porekla, da jasno da na znanje da ona nije Japanka. Pristalice Čang Kaj Šeka su na kraju pobeđene u građanskom ratu i prešli su na ostrvo Tajvan 1945, kada je Mao Ce Tung u celoj oslobođenoj Kini proglasio Narodnu Republiku Kinu. Zastava koju vidimo pored Rut Li na plaži u Majamiju 15. decembra 1941. je danas zvanična zastava Tajvana.
Danas SAD tvrde da žele da zaštite Tajvan od Kineza! To je sve istorija!