Kao i mnoge druge novotarije iz drugih zemalja, Japanci su, skoro od samih početaka fotografiju primili kao da je njihova, kao da je stvorena u Japanu. Prigrlili su je, jer im se činila samo kao deo nečega što se davno krilo od njih, a izražajno i sadržajno pripadalo je porodici MANGA ( crtež, ilustracija, strip, kasnije animirani film ) i odmah su počeli da sa njome eksperimentišu

Godine 1848 (tokom Perioda Edo), kamera za dagerotipiju je uvezena holandskim brodom u Japan (na ostrvce kod  Nagasakija). Kažu da je ovo bila prva kamera u Japanu. Japan je tada živeo u samoizolaciji, pa su uvoz i izvoz dva i po veka bili zabranjeni, a samo je holandskim brodovima bilo dozvoljeno da izvoze i uvoze raznu robu u luci Nagasaki. Tako je prva kamera predstavljena u Nagasakiju. Ovu kameru je uvezao Tošinojo Ueno (1790–1851), a 1849. ju je preuzeo Narijakira Šimazu (1809–1858), koji će kasnije postati feudalni gospodar ( daimjo ) sadašnje oblasti Kagošima.

U domenu Sacuma je urađena detaljna studija u vezi sa fotografijom, ali je prošlo skoro deset godina od nabavke prve kamere do snimanja prve fotografije. To je bilo 1857, kada su fotografiju Šimazua Narijakire snimili Širo Ićiki (1828–1903) i Hikoemon Ujuku, prvi dagerotipi u Japanu. Rečeno je da je ovo prva fotografija koju su snimili Japanci, ona još uvek postoji i može se videti u zgradi Šjoko Šuseikan u gradu  Kagošima.

Japan je sredinom 19. veka pod američkim pritiskom nateran da se ponovo otvori prema svetu, neke luke su otvorene za strane brodove 1854. godine, a među njima je bila luka Kanagava, blizu koje je 1858. izgrađen novi grad-luka Jokohama. Posle ta dva grada, trgovina je 1858. počela i u Nagasakiju i Hakodateu.

Zahvaljujući otvaranju zemlje, sve više fotoaparata i druge opreme i materijala u vezi sa fotografijom je uvezeno u Japan. Takođe su neki strani fotografi, kao što je Feliks Beato (1832-1909), Italijan koji je postao britanski državljanin, došli u Japan i snimili mnoge fotografije te do nedavno izolovane zemlje.

Godine 1862, Hikoma Ueno (1838–1904) otvorio je foto-atelje u Nagasakiju, a Renjo Šimuka (1823–1914) otvorio je svoj foto-atelje u Nogeu. Otvaranje ova dva foto studija za portrete, koji su tesno sarađivali, nagovestilo je novu eru japanske fotografije.

Hikoma Ueno je 1870-tih načinio svoj autoportret ( tada redak u svetu ), a, kao poklon za Novu 2024. godinu, donosimo vam i ovaj SELFI, koji su dvoje tada mladih ( pola veka kasnije ): 1920-tih uspeli da naprave pred ogledalom! Neverovatno, ali veoma lepo i nekako “sveže”!!!  Niko ne zna šta može da očekuje od naoko veoma “ozbiljnih” Japanaca.

Na internetu možete naći mnogo fotografija iz Japana 19. i 20. veka, mi smo vam prikazali samo tri: 1. Prvu japansku dagerotipiju fotografiju Šimazua Narijakire, 2. Autoportret Hikome Uenoa, i 3. SELFI nepoznatog mladog para iz 1920-ih godina.