Piše: Alma Okađima
Zahvalnost japanskih ljubitelja fudbala Ivici Osimu, legendarnom “Švabi”, ovekovečena je otkrivanjem njegovog spomenika ispred stadiona JEF Junajteda, u Ćibi u Japanu. Svečanost je održana 24.juna ove godine u prisustvu porodice, supruge Asime i sina Amara Osima, velikana japanskog fudbala i Švabinih navijača-fanova koji su noslili transparente “ Mi smo Osimova porodica”.
Imala sam čast da prisustvujem otkrivanju spomenika i doživim toplinu i ljubav koji japanski ljubitelji fudbala i dalje gaje prema “našem” Švabi. Mnogi su želeli da se pozdrave sa članovima porodice, mnogi su skandirali njegovo ime, a govor u ovoj specijalnoj prilici su održali, predsednik Fudbalskog saveza Japana Kouzo Tašima i japanski ambasador u BiH Masami Kinefući. Govorila su i dvojica Osimova igrača (koji su iz JEF-a igrali i za reprezentaciju Japana), Juto Sato i Naotake Hanju.
Iako nisam “fudbalski čovek”, niti se razumem u fudbal, imala sam priliku da prevodim i budem u Osimovom bliskom prisustvu kao i da se sprijateljim sa suprugom Asimom s kojom se redovno čujem, a sa njome se druži i moja mama, koja živi u Sarajevu.
Osim je bio veliki čovek, pun sarajevskog šarma i duhovitosti , ali na prvom mestu mu je bio fudbal. Kada se probudio iz kome ,posle jakog moždanog udara 2007godine, prvo što je pitao je bilo, kako se završila utakmica evropske lige koju je pratio te večeri na TV-u.
Znao je i da me zasmeje kad su ga japanski novinari pitali za novog talentovanog japanskog igrača kojeg uporedjuju sa Ronaldom, da li stvarno liči, on je odgovorio “da, imaju istu frizuru”.
Ili kada smo sedeli u sarajevskom hotelu “Evropa”, Osim naruči dva konjaka i kaže mi, „ovo je tvoje samo ako moja žena dođe”. Supruga Asima je ubrzo došla i odmah primetila i pitala me u čudu: “Od kad ti piješ konjak?!”.
Kada smo sedeli u sarajevskom “Želji” na ćevapima, prošao je jedan od sarajevskih funkcionera i primetio Švabu, Osim je ustao, pozdravio ga i zagrlio, da bi posle pola sata na istom mestu našao čistač koji se veoma obradovao kad ga je video, Osim je opet ustao, rukovao se i zagrlio čistača i rekao mu “pa đe si ti, šta ima?”
Ivica Osim je 2003. godine prihvatio da dođe u Japan i trenira mali klub skromnih mogućnosti u Ćibi, JEF Junajted, da bi sa njim već 2005.godine JEF osvojio kup japanske lige.Novinar Jukihiko Kimura objavio je knjigu “Osimove reči“ u kojoj je citirao njegove izreke i poslovične rečenice koje je često izgovarao. Knjiga je postala bestseler, prodata je u 400.000 primeraka, a Osim je ubrzo osvojio srca ljubitelja fudbala, kao i celog Japana. Osim je nominovan za selektora japanske reprezentacije 21. jula 2006. godine i vodio je sve do kraja 2007. godine, kada je pretrpeo moždani udar.
Ivica Osim je otišao iz Japana, ali ne i iz srca japanskog naroda. Često čujem ljubitelje fudbala kako ga spominju i govore da je u to vreme Japan igrao najinteresantniji fudbal a Švabo otkrio nove mogućnosti po “visini nižih “japanskih igrača. I dan danas Japanci dolaze u Sarajevo i obilaze njegov grob. Umro je 1.maja 2022. godine.